Brazil napušta savez BRIKS
NATO agresija na SR Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN samo je utabala put za sve „humanitarne akcije” koje su velike sile preduzele početkom 21. veka na Srednjem istoku i u Africi, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Beatris Bisio, šef Odeljenja za političke nauke i međunarodne odnose Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.
Profesorka Bisio, rođena Urugvajka, koja već tri decenije živi u Brazilu, prvi put je u Beogradu, gde je učestvovala na međunarodnoj konferenciji „Kosovo: jedinstven slučaj ili presedan u međunarodnim odnosima” i održala zapaženo predavanje „BRIKS savez i Latinska Amerika” na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.
„Jasno je da su napad NATO-a na SRJ 1999. godine i napori da se Kosovo odvoji od Srbije pilot-eksperiment u međunarodnim odnosima. Na Zapadu je bilo aplauza i to je bio znak da moćne sile mogu da sprovode takozvane humanitarne intervencije i u drugim zemljama. Da nije bilo bombardovanja zbog Kosova, ne bismo imali ono što se dešavalo posle u Avganistanu, Iraku i Libiji”, smatra Bisio, koja je karijeru počela kao novinar prateći, između ostalog, i samite Pokreta nesvrstanih.
Velike sile uvek lako nalaze opravdanje da se umešaju u unutrašnje stvari drugih država. Da li su takozvane humanitarne intervencije u međuvremenu stekle međunarodni legitimitet?
Mislim da su, nažalost, uspele da legitimizuju takve akcije, takozvanim konceptom da se može intervenisati bez saglasnosti UN. Ali problem je ko onda uzima pravo da odlučuje kada će i gde da interveniše. To je postalo kao veoma opasno oružje u rukama moćnih. Iza takvih agresija na suverene zemlje uvek stoje isti „igrači”, bivše kolonijalne imperijalističke sile. Međunarodno pravo je praktično ažurirano s tim novim konceptom humanitarnih intervencija bez saglasnosti UN. Što praktično znači da velike sile mogu same po svom nahođenju da intervenišu gde god oni procene da neki narod ili etnička grupa živi pod pritiskom vlasti ili navodnom pretnjom genocida.
Bombardovanje SR Jugoslavije bio eksperiment koji je velikim silama poslužio kao primer za „humanitarne akcije” u Avganistanu, Iraku i Libiji
Srbija se protivi da Kosovo postane članica UN, ali sada postoje predlozi da Priština poput Palestine dobije status posmatrača u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Da li se mogu uporediti ta dva slučaja?
Čula sam da postoji takva mogućnost, ali Kosovo i Palestina ne mogu se porediti jer to nisu isti slučajevi. Imajući u vidu istorijske okolnosti, mislim da su Ujedinjene nacije pogrešile i što su dale status posmatrača Palestini.
Mi praktično imamo nelegitimnu vlast jer je predsednica Dilma Rusef smenjena s vrlo slabim dokazima za korupciju. Razlozi za njenu smenu se vide u novoj politici predsednika Mišela Temera, a ona se manifestuje tako što prestaje politička podrška Kini i Rusiji, ali i BRIKS-u
Zašto?
Zato što sutra UN iz nekih njima poznatih razloga može, recimo, da odluči da podeli Brazil i deo naše zemlje primi kao zasebnu članicu u Ujedinjene nacije. Kada je u pitanju Palestina, ne treba da zaboravimo na sve istorijske posledice koje je ostavilo britansko upravljanje tim delom Bliskog istoka. Sadašnji problemi u međunarodnim odnosima s kojima se suočavamo u Africi, Aziji i Srednjem istoku su direktna posledica perioda kolonizacije koji je iskrivio istorijsko i kulturno nasleđe naroda na tim prostorima.
Većina zemalja Latinske i Južne Amerike odoleva pritisku SAD da prizna Kosovo. Surinam je prošle godine čak povukao priznanje nezavisnosti Prištine.
Kosovo je realno daleko od nas i mnogi ne razumeju šta se dešava. U vreme progresivnih i levih vlada u Južnoj Americi postojalo je razumevanje za međunarodni položaj i suverenitet Srbije. Ali naš kontinent je sada u veoma delikatnoj situaciji, pogotovo otkako se u devet država vode postupci za navodnu korupciju protiv bivših predsednika i premijera koji su pripadali levici. Više ni Brazil, koji je veoma moćna država, nije u situaciji da mimo SAD vodi nezavisnu spoljnu politiku. Zato smo i imali impičment i smenu predsednice Dilme Rusef 2016. godine.
Na predavanju ste spomenuli nedavnu Tilersonovu posetu Južnoj Americi i upozoravajuće poruke sada već bivšeg šefa Stejt departmenta da SAD ne odustaje od Monroove doktrine. Kakve posledice po Latinsku Ameriku ima novi hladni rat koji se zahuktava između SAD i Rusije?
Brazil je najbolji primer onoga što se dešava na globalnom nivou. Mi praktično imamo nelegitimnu vlast jer je predsednica Rusef smenjena s vrlo slabim dokazima za korupciju. Razlozi za njenu smenu se vide u novoj politici predsednika Mišela Temera, a ona se manifestuje tako što prestaje politička podrška Kini i Rusiji, ali i BRIKS-u.
Borba protiv korupcije kao da postaje oružje za političku eliminaciju levičarskih i progresivnih lidera?
U Latinskoj Americi postoji objektivan problem kada je u pitanju stepen korupcije. Ali šta se događa u praksi? Umesto da svako bude procesuiran pod istim uslovima, bez obzira na to da li pripada levici, desnici ili je u vojnom establišmentu, imamo primenu duplih standarda kada je i pitanju pravda. Tako imate neverovatan slučaj. Policija je u privatnom avionu jednog konzervativnog brazilskog senatora pronašla ogromnu količinu kokaina. Dva dana posle ove epizode, niko to više nije ni spomenuo u medijima, krivični postupak nije podignut i on dan-danas mirno sedi u Senatu. Na drugoj strani, protiv bivšeg predsednika Lule da Silve iz Radničke partije se vodi nekoliko postupaka za korupciju i pitanje je da li će imati pravo da se kandiduje ponovo na predsedničkim izborima u oktobru. A nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazuje da Lula ima podršku 55 odsto građana.
Kad ste pomenuli BRIKS, da li to znači da Brazil izlazi tog saveza?
Niko od ljudi na vlasti to nije javno saopštio, ali se to u praksi dešava. Brazil u poslednje vreme na te sastanke šalje državne činovnike druge ili treće kategorije. Vizija BRIKS-a je da se suprotstavi dominaciji dolara, da se trgovina među ovim zemljama obavlja u lokalnoj valuti, da se ide s projektima razvojne banke... Sve je to više od obične trgovine s Kinom i Rusijom, Indijom i Južnom Afrikom. To je politički projekat koji udara u temelje Bretonvudskog sporazuma, na kojima počiva današnja međunarodna monetarna politika. Brazil više ne pruža podršku takvoj viziji BRIKS-a.
Da li vas je iznenadila vrlo nediplomatska izjava britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona, koji je Vladimira Putina uporedio s Hitlerom?
To je posledica, kako ste rekli, novog ili drugog hladnog rata. Rusija je u vodećim masovnim medijima na Zapadu predstavljena kao glavni neprijatelj. A to je potpuno šašavo jer se takve tvrdnje ne zasnivaju na činjenicama. Pa Rusija je bila ta koja je uvek jasno i glasno govorila kako hoće drugačije i bolje odnose sa zapadnim zemljama i da ne želi konfrontaciju. Poređenje Putina s Hitlerom je neumesno kada znamo koliko je miliona Rusa poginulo za vreme Drugog svetskog rata u borbi protiv nacizma.
Pišete knjigu o Pokretu nesvrstanih, a dok ste radili kao novinar upoznali ste i Josipa Broza Tita.
Pokušavam da u knjizi iz istorijske perspektive objasnim šta je svetu značio Pokret nesvrstanih. A tokom novinarske karijere razgovarala sam i s Jaserom Arafatom, Sadamom Huseinom, Muamerom el Gadafijem... Tita sam videla u Havani 1979. na samitu Pokreta nesvrstanih. Bio je to kolektivni intervju gde je svako od kolega koji su pratili konferenciju nešto pitao. Kada se pročulo da će Tito primiti novinare, zavladalo je pravo uzbuđenje...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
