Декоративни избори у Египту

Сиси је у класичном војном удару 2013. оборио власт Мухамеда Мурсија, првог слободно изабраног председника који је на овај положај ступио јуна 2012. Његов обрачун с Мурсијем и происламистичком Муслиманском браћом, која су иза њега стајала, означио је крај експеримента спајања традиција ислама и демократије.

Мурси је ухапшен и у затвору чека шта ће се одлучити око пресуде на смрт. Браћа су проглашена за терористичку организацију, а Сиси је 2014. изабран за председника и од тада се наметнуо као апсолутни контролор политичких, економских и социјалних дешавања.

Поништена су сва очекивања Револуције 25. јануара о слободама и социјалној правди. Најмногољуднија земља арапског света вратила се ауторитарним временима владавине официра од Гамала Абдела Насера преко Анвара ел Садата до Хосни Мубарака.

Синхронизованом акцијом одстрањени су потенцијално опасни ривали. Пуковник Ахмед Консова, који се међу првима одлучио да учествује, у децембру је осуђен на шест година затвора због „кршења војних правила”. Бивши начелник Генералштаба Сами Анан, који је важио за најозбиљнијег ривала, дисквалификован је пошто га је армија оптужила да је прекршио закон кандидујући се без претходно добијене дозволе.

Амбијент застрашивања и непостојања елементарних услова за иоле фер кампању навео је на повлачење Мухамеда Анвар Садата, нећака убијеног председника и лидера либералне Партије реформи и развоја. Пре њега је трку напустио адвокат грађанских слобода Халед Али.

Лидеру либералне странке Вафд, бизнисмену Ал Сајед ел Бадавију, кандидатуру је онемогућила његова партија чији се врх одлучио да подржи Сисија. Председника међу више странака подржавају ултраконзервативна салафистичка партија Нур и левичарски Тагаму. Псеудоривал Муса Мустафа Муса, 66-годишњи инжењер архитектуре, у политички живот се укључио 2005. када је именован за заменика шефа мало познате странке Гад (Сутрашњица), која је на парламентарним изборима 2015. у коалицији с Конгресном партијом изборила три посланичка места.

Седам странака либералне и левичарске опозиције одлучило се да бојкотује изборе „због непостојања икаквог позитивног знака да ће режим гарантовати слободан и фер изборни процес”.

Сиси је запретио да ће спречити сваког ко угрожава египатску безбедност. Државни тужилац покренуо је истрагу против 13 водећих опозиционара, оптужујући их за покушај „дестабилизације државе” и рушење угледа Египта код куће и свету. Државни медији присталице бојкота свакодневно доводе у везу са „страним конспираторима који желе хаос”.

Сисијеве присталице све су учиниле за велику излазност која би обезбедила убедљиву победу уз поруку очувања статус кво наредне четири године. У сиромашним деловима земље провладини активисти и бизнисмени нудили су храну и новац како би се регистровали они који ће подржати председника. „Желимо да очитамо тешку лекцију свима који грађане позивају на бојкот”, каже посланик Фараг Амер.

У таквим околностима двадесетосмодневна кампања је била увреда демократије. „Свесно искључивање свих опозиционих кандидата с изборне сцене чини ове изборе бесмисленим”, каже Медхат ел Захед, председник партије Народног социјалистичког савеза. „Незабележено је у историји избора да се ривал главном кандидату тражи међу његовим присталицама.”

Сиси, коме мандат истиче у јуну, током последње четири године учврстио је власт, елиминисао опозицију и успоставио потпуну контролу над медијима, па сада наступа с поруком да су од политичких слобода важнији економски опоравак посустале привреде и питања безбедности у времену када џихадистичке групе блиске Исламској држави контролишу велике делове Синаја и својим акцијама тероришу Каиро и друге градове.