Dekorativni izbori u Egiptu

Sisi je u klasičnom vojnom udaru 2013. oborio vlast Muhameda Mursija, prvog slobodno izabranog predsednika koji je na ovaj položaj stupio juna 2012. Njegov obračun s Mursijem i proislamističkom Muslimanskom braćom, koja su iza njega stajala, označio je kraj eksperimenta spajanja tradicija islama i demokratije.

Mursi je uhapšen i u zatvoru čeka šta će se odlučiti oko presude na smrt. Braća su proglašena za terorističku organizaciju, a Sisi je 2014. izabran za predsednika i od tada se nametnuo kao apsolutni kontrolor političkih, ekonomskih i socijalnih dešavanja.

Poništena su sva očekivanja Revolucije 25. januara o slobodama i socijalnoj pravdi. Najmnogoljudnija zemlja arapskog sveta vratila se autoritarnim vremenima vladavine oficira od Gamala Abdela Nasera preko Anvara el Sadata do Hosni Mubaraka.

Sinhronizovanom akcijom odstranjeni su potencijalno opasni rivali. Pukovnik Ahmed Konsova, koji se među prvima odlučio da učestvuje, u decembru je osuđen na šest godina zatvora zbog „kršenja vojnih pravila”. Bivši načelnik Generalštaba Sami Anan, koji je važio za najozbiljnijeg rivala, diskvalifikovan je pošto ga je armija optužila da je prekršio zakon kandidujući se bez prethodno dobijene dozvole.

Ambijent zastrašivanja i nepostojanja elementarnih uslova za iole fer kampanju naveo je na povlačenje Muhameda Anvar Sadata, nećaka ubijenog predsednika i lidera liberalne Partije reformi i razvoja. Pre njega je trku napustio advokat građanskih sloboda Haled Ali.

Lideru liberalne stranke Vafd, biznismenu Al Sajed el Badaviju, kandidaturu je onemogućila njegova partija čiji se vrh odlučio da podrži Sisija. Predsednika među više stranaka podržavaju ultrakonzervativna salafistička partija Nur i levičarski Tagamu. Pseudorival Musa Mustafa Musa, 66-godišnji inženjer arhitekture, u politički život se uključio 2005. kada je imenovan za zamenika šefa malo poznate stranke Gad (Sutrašnjica), koja je na parlamentarnim izborima 2015. u koaliciji s Kongresnom partijom izborila tri poslanička mesta.

Sedam stranaka liberalne i levičarske opozicije odlučilo se da bojkotuje izbore „zbog nepostojanja ikakvog pozitivnog znaka da će režim garantovati slobodan i fer izborni proces”.

Sisi je zapretio da će sprečiti svakog ko ugrožava egipatsku bezbednost. Državni tužilac pokrenuo je istragu protiv 13 vodećih opozicionara, optužujući ih za pokušaj „destabilizacije države” i rušenje ugleda Egipta kod kuće i svetu. Državni mediji pristalice bojkota svakodnevno dovode u vezu sa „stranim konspiratorima koji žele haos”.

Sisijeve pristalice sve su učinile za veliku izlaznost koja bi obezbedila ubedljivu pobedu uz poruku očuvanja status kvo naredne četiri godine. U siromašnim delovima zemlje provladini aktivisti i biznismeni nudili su hranu i novac kako bi se registrovali oni koji će podržati predsednika. „Želimo da očitamo tešku lekciju svima koji građane pozivaju na bojkot”, kaže poslanik Farag Amer.

U takvim okolnostima dvadesetosmodnevna kampanja je bila uvreda demokratije. „Svesno isključivanje svih opozicionih kandidata s izborne scene čini ove izbore besmislenim”, kaže Medhat el Zahed, predsednik partije Narodnog socijalističkog saveza. „Nezabeleženo je u istoriji izbora da se rival glavnom kandidatu traži među njegovim pristalicama.”

Sisi, kome mandat ističe u junu, tokom poslednje četiri godine učvrstio je vlast, eliminisao opoziciju i uspostavio potpunu kontrolu nad medijima, pa sada nastupa s porukom da su od političkih sloboda važniji ekonomski oporavak posustale privrede i pitanja bezbednosti u vremenu kada džihadističke grupe bliske Islamskoj državi kontrolišu velike delove Sinaja i svojim akcijama terorišu Kairo i druge gradove.