Лавров: Уцена је једини језик САД
Ако је судити по писању западних медија о афери „Скрипаљ”, након одлуке САД, 18 држава ЕУ и земаља широм света да протерају око 140 руских дипломата, главни је закључак да несвакидашње јединство ових држава покренуто из Лондона, који напушта ЕУ, боде очи и уједно збуњује. Такође, главно питање које се намеће јесте на шта ће дипломатски удар или оно што даље следи подстаћи Владимира Путина?
Највећем дипломатском рату се придружио НАТО одлучивши да протера седам руских дипломата, а тројици да одбије акредитације у алијанси. Аустралија је два службеника назвала непријављеним обавештајним агентима који имају седам дана да се врате у Русију коју ће вероватно бојкотовати и када је реч о Светском првенству у фудбалу. Накнадно се са Великом Британијом, која је размрсила клупко оптужујући Москву за тровање бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља и протерујући 23 дипломате, солидарише и Ирска.
А док се чека Путинова реакција, која ће сасвим је извесно подразумевати реципрочне мере протеривањем првенствено 60 америчких дипломата, његов шеф дипломатије Сергеј Лавров сматра да ретко јединство западног блока рефлектовано кроз случај тровања агента показује да у свету има врло мало самосталних држава.
„Када од нас траже да један или два наша човека напусте земљу уз шапутање извињења, онда тачно знамо да је то резултат огромног притиска и уцењивања које је, нажалост, главно оружје Вашингтона на међународној сцени, како са овим случајем, тако и са другим проблемима, попут палестинског”, преноси Спутњик закључке шефа руске дипломатије.
Али, док се урушава оно мало што је остало од билатералних односа Лондона и Москве, као и Москве и Вашингтона, потезима које једна страна назива наставком русофопске политике, а друга последицама руске аутократије, не примећује се да неко повлачи линију заустављања или да говори о излазној стратегији.
Штавише, односи су потенцијално погоршавајући. Руски аналитичар и новинар Константин Егерт каже да ће се ситуација погоршати ако испитивања Организације за забрану хемијског оружја покажу да постоји руска веза. Ал Џазира пише да он сматра да ће Москва поделити ЕУ у две колоне. Прву, радикално пробританску и ону где се налазе земље за које мисле да нису пратили ЕУ из убеђења. Егерт мисли и да ће Британци постепено појачавати мере против Русије јер се чини да је жеља да стану на пут руском богатству на свом тлу највећа у последњих 15 година.
Али немачка штампа закључује да нико не жели да се у потпуности замери Кремљу, иако сви показују солидарност и констатује да је Русија неретко коришћена као добар непријатељ који ће све ујединити када зашкрипи у унутрашњој политици. Дојче веле подсећа да су САД, Украјина, Канада, протерали више руских дипломата него било која земља ЕУ које су персонама нон грата прогласиле једну или највише четири особе, јер нико неће да се „баш потпуно заигра са Русијом”.
„Хајлбронер штиме” упозорава да би ситуација могла да ескалира и да је велика опасност да на крају сви буду губитници и истиче проблематичном политику двоструких аршина јер „док је Русија под санкцијама, Турска неометано наставља свој поход против Курда”. „Фраје пресе” наглашава да заједништво Запада боде очи док је британска премијерка Тереза Меј која је уперила прст у Москву и затражила солидарност међународне заједнице под великим притиском због лошег управљања изласком Британије из ЕУ, док јој прете нови избори који би је „одували са функције”, преноси Танјуг.
„Њујорк тајмсу” тако „боде очи” то што Трампа нема на „Твитеру”, његовом уобичајеном каналу изражавања иако је подстакао дипломатски државни удар протеривањем 60 Руса који су проглашени шпијунима, а остављајући помоћницима да коментаришу одлуку. Избегао је да осуди Русију и када је позвао Путина да му честита убедљив председнички реизбор, којег није критиковао чак ни када је изрицао санкције руским организацијама и појединцима због уплитања у америчке председничке изборе које је освојио. То је оно што збуњује бројне аналитичаре који ишчекују да сазнају зашто је Трамп снажно погурао кампању, а није желео да буде њено заштитно лице.
Незапамћен дипломатски ударац долази у време када је однос Британије и међународне заједнице са Русијом на ниском нивоу. У тренутку истраге која се води у Америци о руском мешању у председничке изборе које је освојио Трамп, који се јединственом фронту против Русије придружио након што су многи његови помоћници напустили Белу кућу. Осим што истичу ове контуре, западни медији кажу и да прави тест удара на руску дипломатску мрежу тек следи, када се буде видело да ли ће он одвући Русију од даље интервенције у другим земљама. Штампа као битно издваја и то што је западна акција искључиво дипломатска, док остаје да се види да ли ће постојати стваран утицај на предузећа с обе стране света, као и како ће даље функционисати корпорације које послују у Русији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
