Lavrov: Ucena je jedini jezik SAD
Ako je suditi po pisanju zapadnih medija o aferi „Skripalj”, nakon odluke SAD, 18 država EU i zemalja širom sveta da proteraju oko 140 ruskih diplomata, glavni je zaključak da nesvakidašnje jedinstvo ovih država pokrenuto iz Londona, koji napušta EU, bode oči i ujedno zbunjuje. Takođe, glavno pitanje koje se nameće jeste na šta će diplomatski udar ili ono što dalje sledi podstaći Vladimira Putina?
Najvećem diplomatskom ratu se pridružio NATO odlučivši da protera sedam ruskih diplomata, a trojici da odbije akreditacije u alijansi. Australija je dva službenika nazvala neprijavljenim obaveštajnim agentima koji imaju sedam dana da se vrate u Rusiju koju će verovatno bojkotovati i kada je reč o Svetskom prvenstvu u fudbalu. Naknadno se sa Velikom Britanijom, koja je razmrsila klupko optužujući Moskvu za trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i proterujući 23 diplomate, solidariše i Irska.
A dok se čeka Putinova reakcija, koja će sasvim je izvesno podrazumevati recipročne mere proterivanjem prvenstveno 60 američkih diplomata, njegov šef diplomatije Sergej Lavrov smatra da retko jedinstvo zapadnog bloka reflektovano kroz slučaj trovanja agenta pokazuje da u svetu ima vrlo malo samostalnih država.
„Kada od nas traže da jedan ili dva naša čoveka napuste zemlju uz šaputanje izvinjenja, onda tačno znamo da je to rezultat ogromnog pritiska i ucenjivanja koje je, nažalost, glavno oružje Vašingtona na međunarodnoj sceni, kako sa ovim slučajem, tako i sa drugim problemima, poput palestinskog”, prenosi Sputnjik zaključke šefa ruske diplomatije.
Ali, dok se urušava ono malo što je ostalo od bilateralnih odnosa Londona i Moskve, kao i Moskve i Vašingtona, potezima koje jedna strana naziva nastavkom rusofopske politike, a druga posledicama ruske autokratije, ne primećuje se da neko povlači liniju zaustavljanja ili da govori o izlaznoj strategiji.
Štaviše, odnosi su potencijalno pogoršavajući. Ruski analitičar i novinar Konstantin Egert kaže da će se situacija pogoršati ako ispitivanja Organizacije za zabranu hemijskog oružja pokažu da postoji ruska veza. Al Džazira piše da on smatra da će Moskva podeliti EU u dve kolone. Prvu, radikalno probritansku i onu gde se nalaze zemlje za koje misle da nisu pratili EU iz ubeđenja. Egert misli i da će Britanci postepeno pojačavati mere protiv Rusije jer se čini da je želja da stanu na put ruskom bogatstvu na svom tlu najveća u poslednjih 15 godina.
Ali nemačka štampa zaključuje da niko ne želi da se u potpunosti zameri Kremlju, iako svi pokazuju solidarnost i konstatuje da je Rusija neretko korišćena kao dobar neprijatelj koji će sve ujediniti kada zaškripi u unutrašnjoj politici. Dojče vele podseća da su SAD, Ukrajina, Kanada, proterali više ruskih diplomata nego bilo koja zemlja EU koje su personama non grata proglasile jednu ili najviše četiri osobe, jer niko neće da se „baš potpuno zaigra sa Rusijom”.
„Hajlbroner štime” upozorava da bi situacija mogla da eskalira i da je velika opasnost da na kraju svi budu gubitnici i ističe problematičnom politiku dvostrukih aršina jer „dok je Rusija pod sankcijama, Turska neometano nastavlja svoj pohod protiv Kurda”. „Fraje prese” naglašava da zajedništvo Zapada bode oči dok je britanska premijerka Tereza Mej koja je uperila prst u Moskvu i zatražila solidarnost međunarodne zajednice pod velikim pritiskom zbog lošeg upravljanja izlaskom Britanije iz EU, dok joj prete novi izbori koji bi je „oduvali sa funkcije”, prenosi Tanjug.
„Njujork tajmsu” tako „bode oči” to što Trampa nema na „Tviteru”, njegovom uobičajenom kanalu izražavanja iako je podstakao diplomatski državni udar proterivanjem 60 Rusa koji su proglašeni špijunima, a ostavljajući pomoćnicima da komentarišu odluku. Izbegao je da osudi Rusiju i kada je pozvao Putina da mu čestita ubedljiv predsednički reizbor, kojeg nije kritikovao čak ni kada je izricao sankcije ruskim organizacijama i pojedincima zbog uplitanja u američke predsedničke izbore koje je osvojio. To je ono što zbunjuje brojne analitičare koji iščekuju da saznaju zašto je Tramp snažno pogurao kampanju, a nije želeo da bude njeno zaštitno lice.
Nezapamćen diplomatski udarac dolazi u vreme kada je odnos Britanije i međunarodne zajednice sa Rusijom na niskom nivou. U trenutku istrage koja se vodi u Americi o ruskom mešanju u predsedničke izbore koje je osvojio Tramp, koji se jedinstvenom frontu protiv Rusije pridružio nakon što su mnogi njegovi pomoćnici napustili Belu kuću. Osim što ističu ove konture, zapadni mediji kažu i da pravi test udara na rusku diplomatsku mrežu tek sledi, kada se bude videlo da li će on odvući Rusiju od dalje intervencije u drugim zemljama. Štampa kao bitno izdvaja i to što je zapadna akcija isključivo diplomatska, dok ostaje da se vidi da li će postojati stvaran uticaj na preduzeća s obe strane sveta, kao i kako će dalje funkcionisati korporacije koje posluju u Rusiji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
