Турска отвара нове фронтове

Анкара се изгледа на томе неће зауставити. И северни Ирак је сада на њеном радару, јер тамо базе има у Турској забрањена Радничка партија Курдистана (ПКК) која се деценијама бори за аутономију свог народа и на листи је терористичких група у ЕУ и САД.

Судбину региона више нико не може да одређује без Турске, истичу у влади у Анкари.

После пада Африна Курди најављују нову тактику у борби против турске армије и њених локаних савезника припадника опозиционих група. „Ми сада прелазимо на герилски начин ратовања. Наше снаге су свуда по провинцији Африн и ми ћемо наставити да нападамо Турке и њихове плаћенике”, каже један од лидера сиријских Курда Отхман Шеик Иса.

У операцији „Маслинова гранчица” досад је, како се званично тврди, „неутралисано више од 3.700 „курдских терориста”. Колико је страдало турских војника и цивила нико не саопштава прецизне податке. У Анкари тврде да су водили рачуна о грађанима који су страдали само када су их „курдски терористи” користили као „живи штит”.

Према сазнањима опозиционе сиријске организације са седиштем у Лондону из Африна је за 60 дана протерано или побегло више од 150.000 грађана. То је изазвало велику забринутост у свету: Вашингтону, Бриселу, Паризу, Каиру.

У Анкари на те оптужбе одговарају још тежим речима. „Поједине  НАТО земље имају двоструки став и ћутке подржавају неке терористичке групе”, истичу у влади и кажу да ће наставити да се боре против свих терориста без разлике укључујући и припаднике курдских „Јединица за заштиту народа” у Сирији, које су наводно филијала турске ПКК.

Председник Ердоган се посебно окомио на Вашингтон, који, како тврди, директно сарађује са курдским терористима у Сирији. „Америка је покушала да нас превари. Ми смо од њих (Америке) тражили да купимо оружје а они нам га нису продали. Али уместо тога бесплатно су курдским терористима у Сирији доставили 5.000 камиона оружја и муниције. Какво је то онда наше стратешко партнерство”, пита се он.

Пентагон у Сирији подржава Курде јер се оне истински боре против Исламске државе. За Анкару они су терористи који угрожавају безбедност грађана Анадолије и северне Сирије и покушавају да створе аутономну област у пограничном подручју две земље. У Вашингтону оптужују Анкару да на тај начин слаби фронт борбе против припадника Исламске државе који још увек нису поражени.

Турска војна интервенција у Сирији, која се наставља, изазвала је велику забринутост и у Европском парламенту, Берлину, Паризу и Каиру. Канцеларка Ангела Меркел је крајем седмице „најоштрије осудила” тај потез Анкаре и затражила да се оконча војна операција у Сирији.

У Анкари кажу да у ЕУ многи још нису у стању да схвате шта се заправо дешава на Блиском истоку и подвлаче да ће наставити борбу све док коначно не стану на крај курдским терористима не само у Анадолији, него и у Сирији и Ираку. На критике са стране да је то угрожавање суверенитета Сирије у влади истичу да је то „у складу са међународним правом и  Повељом УН” пошто се боре против тероризма и не планирају трајно да окупирају територију суседне земље.