Turska otvara nove frontove

Ankara se izgleda na tome neće zaustaviti. I severni Irak je sada na njenom radaru, jer tamo baze ima u Turskoj zabranjena Radnička partija Kurdistana (PKK) koja se decenijama bori za autonomiju svog naroda i na listi je terorističkih grupa u EU i SAD.

Sudbinu regiona više niko ne može da određuje bez Turske, ističu u vladi u Ankari.

Posle pada Afrina Kurdi najavljuju novu taktiku u borbi protiv turske armije i njenih lokanih saveznika pripadnika opozicionih grupa. „Mi sada prelazimo na gerilski način ratovanja. Naše snage su svuda po provinciji Afrin i mi ćemo nastaviti da napadamo Turke i njihove plaćenike”, kaže jedan od lidera sirijskih Kurda Othman Šeik Isa.

U operaciji „Maslinova grančica” dosad je, kako se zvanično tvrdi, „neutralisano više od 3.700 „kurdskih terorista”. Koliko je stradalo turskih vojnika i civila niko ne saopštava precizne podatke. U Ankari tvrde da su vodili računa o građanima koji su stradali samo kada su ih „kurdski teroristi” koristili kao „živi štit”.

Prema saznanjima opozicione sirijske organizacije sa sedištem u Londonu iz Afrina je za 60 dana proterano ili pobeglo više od 150.000 građana. To je izazvalo veliku zabrinutost u svetu: Vašingtonu, Briselu, Parizu, Kairu.

U Ankari na te optužbe odgovaraju još težim rečima. „Pojedine  NATO zemlje imaju dvostruki stav i ćutke podržavaju neke terorističke grupe”, ističu u vladi i kažu da će nastaviti da se bore protiv svih terorista bez razlike uključujući i pripadnike kurdskih „Jedinica za zaštitu naroda” u Siriji, koje su navodno filijala turske PKK.

Predsednik Erdogan se posebno okomio na Vašington, koji, kako tvrdi, direktno sarađuje sa kurdskim teroristima u Siriji. „Amerika je pokušala da nas prevari. Mi smo od njih (Amerike) tražili da kupimo oružje a oni nam ga nisu prodali. Ali umesto toga besplatno su kurdskim teroristima u Siriji dostavili 5.000 kamiona oružja i municije. Kakvo je to onda naše strateško partnerstvo”, pita se on.

Pentagon u Siriji podržava Kurde jer se one istinski bore protiv Islamske države. Za Ankaru oni su teroristi koji ugrožavaju bezbednost građana Anadolije i severne Sirije i pokušavaju da stvore autonomnu oblast u pograničnom području dve zemlje. U Vašingtonu optužuju Ankaru da na taj način slabi front borbe protiv pripadnika Islamske države koji još uvek nisu poraženi.

Turska vojna intervencija u Siriji, koja se nastavlja, izazvala je veliku zabrinutost i u Evropskom parlamentu, Berlinu, Parizu i Kairu. Kancelarka Angela Merkel je krajem sedmice „najoštrije osudila” taj potez Ankare i zatražila da se okonča vojna operacija u Siriji.

U Ankari kažu da u EU mnogi još nisu u stanju da shvate šta se zapravo dešava na Bliskom istoku i podvlače da će nastaviti borbu sve dok konačno ne stanu na kraj kurdskim teroristima ne samo u Anadoliji, nego i u Siriji i Iraku. Na kritike sa strane da je to ugrožavanje suvereniteta Sirije u vladi ističu da je to „u skladu sa međunarodnim pravom i  Poveljom UN” pošto se bore protiv terorizma i ne planiraju trajno da okupiraju teritoriju susedne zemlje.