Стакло – настанак и живот

Изложба „Стакло – настанак и живот” представљена је у Музеју науке и технике. Поставку су организовале амбасаде Чешке и Словачке у Београду у сарадњи са музејом у Добрачиној улици, поводом обележавања сто година од оснивања Чехословачке.

Изложбу чине две поставке. Први део је производ непресушне страсти за стаклом „Dechem” студија из  Прага и интереса „Okolo” групе за несвакидашње представљање уметности и дизајна. Ове две групе комбиновале су своје различите приступе дизајну, а резултат тога је занимљиво приказивање природе производње стакла до његове широке примене.  Посетиоци могу да виде све фазе производње, као и где се све користи.

Посебну пажњу привукла је пећ за стакло за којом су радили уметници из „Dechem” студија. Они су показали на ком принципу ради стакларска пећ и како се праве предмети од стакла, откривајући неке од тајни стакларског заната. У потпуној тишини многобројна публика пратила је процес рада, а најзанимљивији део било је дување у стакло. Професионални дувачи стакла у сарадњи са истакнутим дизајнерима стварали су дела која представљају основне технике прављења стакла. Они су показали колико разни сирови материјали и традиционални инструменти који се користе у производњи стакла имају важну улогу у обликовању предмета. На крају дуваљке топљено стакло се надува у балон, који се затим обликује тако што се стави у калуп или се обради алаткама за стакло. Дуваљке имају крај којим се захвата топљено стакло, тело дуваљке и писак. Уследила је и мала лекција из историје на којој се чуло да су најстарије дуваљке биле од керамичких цеви, а правили су их Феничани.

Производи од дуваног стакла могу се накнадно обрадити разним процесима – резањем, гравирањем или бојењем. Еластично стакло добија коначни облик захваљујући калупу. Традиционални калупи од више делова направљени су од буковине, а користе се за прављење ваза. Када се топљено стакло надува скида се са дуваљке и ставља у калуп, а вишак са врха се одсече. Оваква ваза има закривљено дно, кратко сабијено тело и дугачак врат у облику левка који се полирају песком. Стакло је хомогена некристална чврста супстанца која се добија брзим гашењем топљеног стакла чиме се спречава кристализација. Главни састојак овог материјала је силицијум-оксид. Главни сирови материјал је кварцни песак коме се додају натријум-карбонат и калцијум-оксид.

Стакло се први пут појављује у Месопотамији и старом Египту. Производња стакла, иако многи мисле да се „окреће” око чаша, лустера, прозора… има примену и у дигиталној технологији, грађевинарству и уметности.  Технику дувања стакла посетиоци ће моћи да виде сваког дана, осим понедељка, до 18. априла од 11 до 13 и од 16 до 19 часова.

На полицама је изложено тридесетак различитих експоната – од класичних стаклених украса, међу којима су дизајнерски и уметнички предмети, али и стаклена вуна, стакло за прозоре…

Други део изложбе чини поставка стакла и накита модерног дизајна под називом „Корелације – накит – стакло – керамика”. То је заједничка презентација Катедре за примењену уметност на Академији уметности и дизајна у Братислави.