Русија већи проблем од Косова
Од нашег специјалног извештача
Берлин – Свођење биланса немачко-српских односа није лак посао. Утисак је да се данас ти односи развијају различитом брзином и с различитим резултатом на два колосека: политичком и економском.
Политички колосек неупоредиво је тежи и сложенији. Између Берлина и Београда политички дијалог је, мора се нагласити, данас неупоредиво плодоноснији него пре једне деценије. Сусрети посланика, министара, разговори на највишем нивоу чести су, што свакако позитивно утиче и на степен међудржавног разумевања.
У политичком дијалогу Берлина и Београда последњих година, наравно, доминира Косово. Немачка је међу оним чланицама Европске уније које су признале независност јужне српске покрајине и одлучно заступају став да косовски проблем мора бити решен пре могућег уласка Србије у ЕУ.
Ова тема се, управо због тога, увек нађе на дневном реду немачко-српских разговора. Због осетљивости проблема прецизно се мери свака реч, што се најбоље видело приликом фебруарске посете одлазећег немачког министра иностраних послова Зигмара Габријела Приштини и Београду. Поводом те посете појавила се озбиља недоумица да ли је шеф немачке дипломатије поручио Србији да мора да „призна” или „прихвати” независност Косова. На крају се испоставило да Габријел није поручио Београду како мора да „призна” Косово – што би била суштинска промена досадашње немачке политике – а да су целу збрку направили неки медији који су непрецизно превели његову изјаву.
Када данас у Берлину разговарате с немачким званичницима о политичким односима две државе уочава се да они у први план стављају европски пут Србије и њен улазак у ЕУ. Тако Торстен Фрај, посланик конзервативне Хришћанско-демократске уније из покрајине Баден Виртемберг, објашњава да „ЕУ данас има другачији приступ стабилности и кандидатури за улазак у ЕУ”.
„Најважније је да грађани препознају интерес да њихова држава уђе у ЕУ”, каже Торстен Фрај. „Због тога се толико инсистира на реформама које су у интересу грађана”, објашњава Фрај, одговарајући на питање новинара о шансама Србије да постане чланица европске породице.
На питање колико су озбиљна упозорења да Србија у својој спољној политици не може више да седи на две столице – приближавање Европској унији, али и неговање односа с Москвом – посланик из редова демохришћана Ангеле Меркел дипломатски каже да је „стратешки интерес Немачке да државе западног Балкана постану чланице ЕУ – уколико испуне све прописане критеријуме – али и да разуме и поштује историјске везе Србије и Русије”.
Јосип Јуратовић, посланик Социјалдемократске партије Немачке у Бундестагу, каже да Србија свакако мора да реши питање односа с Косовом пре уласка у ЕУ.
„Треба да постоји добра воља Београда и Приштине да питање Косова буде решено, јер је и једнима и другима у интересу улазак у ЕУ”, објашњава Јуратовић.
Дугогодишњи посланик социјалдемократа – рођен иначе у Копривници (Хрватска) – наглашава да је улазак Србије и целог западног Балкана у ЕУ могућ једино уколико се „престане са сејањем национализма”.
„Јако је битно да Србија што пре уђе у ЕУ, али се њој не може гледати кроз прсте. Отварање поглавља није исто што и затварање поглавља. Ја сам за то да се што пре отворе сва поглавља јер кроз то отварање добијате критеријуме развоја и сузбијате национализам”, каже овај немачки посланик хрватског порекла.
Јуратовић сматра да Србија не мора да се одрекне Русије да би ушла у ЕУ.
„Ни ЕУ се не одриче Русије. Гајимо наду да ће се у Русији створити демократски систем који ће поштовати људска права и слободе. Ми желимо да будемо партнери Русији и то би исто била и Србија у оквиру заједничке спољне политике Европске уније према Русији. Ако жели да буде део Европске уније Србија се мора усагласити с политиком ЕУ према Русији”, каже Јуратовић.
Управо ова тема, положај Београда у троуглу Србија, ЕУ, Русија, чини се, добија све већи значај, о чему отвореније од немачких политичара говоре аналитичари ситуације у региону западног Балкана. Један од њих, Милан Нич, стручни сарадник Немачког друштва за спољну политику, отворено нам каже да „више није могуће да Србија води политику ’две столице’”, алудирајући на политику Београда према ЕУ и Русији.
„За Немачку је у овом тренутку, у политици према Србији, много важнији став Београда према Русији него према Косову”, сматра Милан Нич. „И то је важна промена у односу на немачку политику од пре годину дана, али и даље је на снази услов да косовски проблем треба да буде решен. Једноставно, нико у ЕУ не жели да Унија увезе још један проблем као што је кипарски.”
И док се у оцени политичких односа Немачке и Србије пажљиво бирају речи и формулације, на другом колосеку – економским односима две државе – ситуација је неупоредиво јаснија. Економска сарадња је у сталном успону, међусобна размена прошле година износила је 4,4 милијарде евра и убрзано се приближава магичној граници од пет милијарди.
Инвеститори из Немачке уложили су у Србији више од 1,4 милијарде евра. У 370 немачких компанија у Србији запослено је око 43.000 радника. Србија и даље очекује значајне инвестиције из Немачке, посебно у области дигитализације, инфраструктуре, ауто-индустрије, енергетике и пољопривреде.
Да би биланс немачко-српских односа био комплетан треба споменути још један податак. Немачка је највећи билатерални донатор Србије. Од 2000. године до данас Немачка је одобрила Србији око 1,6 милијарди евра развојне помоћи у виду бесповратних средстава и „меких” зајмова.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


