Rusija veći problem od Kosova

Kada danas u Berlinu razgovarate s nemačkim zvaničnicima o političkim odnosima dve države uočava se da oni u prvi plan stavljaju evropski put Srbije i njen ulazak u EU. Tako Torsten Fraj, poslanik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije iz pokrajine Baden Virtemberg, objašnjava da „EU danas ima drugačiji pristup stabilnosti i kandidaturi za ulazak u EU”.

„Najvažnije je da građani prepoznaju interes da njihova država uđe u EU”, kaže Torsten Fraj. „Zbog toga se toliko insistira na reformama koje su u interesu građana”, objašnjava Fraj, odgovarajući na pitanje novinara o šansama Srbije da postane članica evropske porodice.

Na pitanje koliko su ozbiljna upozorenja da Srbija u svojoj spoljnoj politici ne može više da sedi na dve stolice – približavanje Evropskoj uniji, ali i negovanje odnosa s Moskvom – poslanik iz redova demohrišćana Angele Merkel diplomatski kaže da je „strateški interes Nemačke da države zapadnog Balkana postanu članice EU – ukoliko ispune sve propisane kriterijume – ali i da razume i poštuje istorijske veze Srbije i Rusije”.

Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu, kaže da Srbija svakako mora da reši pitanje odnosa s Kosovom pre ulaska u EU.

„Treba da postoji dobra volja Beograda i Prištine da pitanje Kosova bude rešeno, jer je i jednima i drugima u interesu ulazak u EU”, objašnjava Juratović.

Dugogodišnji poslanik socijaldemokrata – rođen inače u Koprivnici (Hrvatska) – naglašava da je ulazak Srbije i celog zapadnog Balkana u EU moguć jedino ukoliko se „prestane sa sejanjem nacionalizma”.

„Jako je bitno da Srbija što pre uđe u EU, ali se njoj ne može gledati kroz prste. Otvaranje poglavlja nije isto što i zatvaranje poglavlja. Ja sam za to da se što pre otvore sva poglavlja jer kroz to otvaranje dobijate kriterijume razvoja i suzbijate nacionalizam”, kaže ovaj nemački poslanik hrvatskog porekla.

Juratović smatra da Srbija ne mora da se odrekne Rusije da bi ušla u EU.

„Ni EU se ne odriče Rusije. Gajimo nadu da će se u Rusiji stvoriti demokratski sistem koji će poštovati ljudska prava i slobode. Mi želimo da budemo partneri Rusiji i to bi isto bila i Srbija u okviru zajedničke spoljne politike Evropske unije prema Rusiji. Ako želi da bude deo Evropske unije Srbija se mora usaglasiti s politikom EU prema Rusiji”, kaže Juratović.

Upravo ova tema, položaj Beograda u trouglu Srbija, EU, Rusija, čini se, dobija sve veći značaj, o čemu otvorenije od nemačkih političara govore analitičari situacije u regionu zapadnog Balkana. Jedan od njih, Milan Nič, stručni saradnik Nemačkog društva za spoljnu politiku, otvoreno nam kaže da „više nije moguće da Srbija vodi politiku ’dve stolice’”, aludirajući na politiku Beograda prema EU i Rusiji.

„Za Nemačku je u ovom trenutku, u politici prema Srbiji, mnogo važniji stav Beograda prema Rusiji nego prema Kosovu”, smatra Milan Nič. „I to je važna promena u odnosu na nemačku politiku od pre godinu dana, ali i dalje je na snazi uslov da kosovski problem treba da bude rešen. Jednostavno, niko u EU ne želi da Unija uveze još jedan problem kao što je kiparski.”

I dok se u oceni političkih odnosa Nemačke i Srbije pažljivo biraju reči i formulacije, na drugom koloseku – ekonomskim odnosima dve države – situacija je neuporedivo jasnija. Ekonomska saradnja je u stalnom usponu, međusobna razmena prošle godina iznosila je 4,4 milijarde evra i ubrzano se približava magičnoj granici od pet milijardi.

Investitori iz Nemačke uložili su u Srbiji više od 1,4 milijarde evra. U 370 nemačkih kompanija u Srbiji zaposleno je oko 43.000 radnika. Srbija i dalje očekuje značajne investicije iz Nemačke, posebno u oblasti digitalizacije, infrastrukture, auto-industrije, energetike i poljoprivrede.

Da bi bilans nemačko-srpskih odnosa bio kompletan treba spomenuti još jedan podatak. Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije. Od 2000. godine do danas Nemačka je odobrila Srbiji oko 1,6 milijardi evra razvojne pomoći u vidu bespovratnih sredstava i „mekih” zajmova.