Да ли регистар педофила треба да буде јаван
Од септембра 2015, када је основан, у регистар педофила уписана су имена 26 особа. Многи ће рећи – мало, с обзиром на то да је само у акцијама „Армагедон”, које су у последњих неколико година спроведене с циљем сузбијања дистрибуције порнографског материјала насталог злоупотребом деце и малолетника, ухапшено, како сазнајемо, 186 осумњичених. Јединствена евиденција о томе колико је њих процесуирано и правноснажно осуђено због кривичних дела учињених на штету малолетника – не постоји.
Саговорници „Политике” сматрају да је број педофила далеко већи од оног у регистру који води Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде, али се споре око тога да ли он треба да буде јаван, односно да ли увид у податке у њему могу да имају сви заинтересовани.

У посебној евиденцији о лицима осуђеним за кривична дела против полне слободе извршена према малолетним лицима (Маријин закон) уносе се име и презиме осуђеног, његов матични број, адреса пребивалишта, подаци о његовом запослењу, подаци од значаја за његово физичко препознавање, фотографије, подаци о кривичном делу, казни на коју је осуђен, ДНК профил... Евидентирају се пошто суд управи достави податке о правноснажној судској пресуди изреченој окривљеном. Подаци из евиденције не могу да се бришу, а увид у регистар могу да остваре само они којима је то дозвољено законом.
– Ови подаци могу да се дају суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица о коме се води посебна евиденција. Уз образложен захтев, подаци могу да се дају и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдан интерес заснован на закону. Могу да их добију и страни државни органи, у складу са међународним споразумом. Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетницима, дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих уписано у посебну евиденцију – речено је за наш лист у Управи за извршење кривичних санкција.
Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић”, која се бави спречавањем злоупотребе деце, и отац девојчице која је брутално убијена у Бајмоку, изричит је у ставу да подаци из поменутог регистра морају да буду доступни свима.
– Један закон у нашој земљи добио је име по трагично настрадалој девојчици Марији. Човек који ју је убио долазио је у кућу њене породице иако је већ био осуђиван за сексуално злостављање деце. Да су родитељи знали о коме је реч (они су се неколико месеци пре трагичног догађаја доселили у то место), злочин се можда не би догодио. Када је Тијана нестала, полиција нас је обавестила да се међу осумњиченима налазе и тројица регистрованих педофила из Бајмока. И данас, готово четири године касније, ми не знамо ко су ти људи, а вероватно су у контакту са децом у том месту. Мислим да родитељи имају право да знају чија се имена налазе у регистру – јасан је Јурић.
Оснивач фондације тврди и да је број педофила далеко већи од оног у регистру и назива га „црним и огромним”.
– Велики број родитеља јавио се фондацији тражећи помоћ јер су им деца била жртве. Већина њих жели да сарађује, док на ред не дође пријављивање полицији. Често се дешава да се родитељи у том тренутку предомисле. Покушавамо да их охрабримо да то ураде, али често иде јако тешко. Ја знам за шездесетак таквих случајева – напомиње Јурић.
Саша Живановић, доскорашњи начелник Одељења за високотехнолошки криминал МУП-а Србије, међутим, сматра да би јавно објављивање података из регистра довело до линча људи чија се имена налазе у њему и да као друштво нисмо сазрели за тако нешто.
– Основна препрека због које регистар није јаван јесте законска. Разлог због кога то не би требало дозволити, према мом мишљењу, јесте то што би доступност података из регистра довела до линча тих људи. Подаци су доступни онима којима треба да буду, на пример свим будућим послодавцима. Такође, педофил има обавезу да се по издржаној казни у наредних 20 година јавља полицији, да је обавештава о промени пребивалишта, боравишта или радног места. То даје неку могућност надзора над њим – каже Живановић.
Упитан сматра ли да је број педофила већи од оног који се налази у регистру, некадашњи руководилац МУП-а каже да сматра да јесте.
– Мислим да број јесте већи, али претпостављам и да је велики број случајева у фази истраге или суђења, а јасно је да име онога ко је осумњичен а нема правноснажну пресуду не може да буде уписано у регистар – наводи Живановић.
Јавни регистри у Белгији, Норвешкој, Македонији...
Поједине европске државе, попут Белгије и Норвешке, регистре педофила учиниле су јавно доступним. Јавни регистар педофила има и Македонија, која још није чланица ЕУ. Наш јужни сусед ову евиденцију води од јануара 2012, а регистар је доступан на интернет страници. Регистар педофила јаван је и у Пољској.
У Америци постоји јавни регистар свих сексуалних преступника, у којем органи власти прате кретање сексуалних преступника – силоватеља и педофила. Слични регистри постоје и у другим англосаксонским земљама, попут Аустралије, Канаде, Новог Зеланда и Ирске, али нису доступни јавности, већ само полицији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


