Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
15. БФИ – ИНТЕРВЈУ: РАФАЕЛ БОНАЧЕЛА, кореограф и играч

Људи се стиде свог тела

У Аустралији имате погодно тло за нешто ново, људи су гладни кад је реч о уметности, желе да учествују, веома су отворени и храбри
Људи се стиде свог тела
Рафаел Боначела, директор Сиднејске компаније игре (Фото: БФИ)

Ми доносимо истинску игру која додирује људско срце, каже Рафаел Боначела, шпански играч, кореограф и уметнички директор Сиднејске компаније игре која је гостовала синоћ у Новом Саду, а вечерас ће пред престоничком публиком у 20 часова у Сава центру затворити 15. Београдски фестивал игре. Уметници из Аустралије извешће три кореографије: прву „Гну” потписала је Габријел Ненкивел, другу „Пун месец” Ченг Цунг-Лунг и трећу „Светлост мрака” креирао је наш саговорник Боначела. Сиднејску компанију игре чини 16 играча из читавог света, а међу њима је и једна Абориџанка. Њихови наступи се одигравају на великим сценама од Сиднеја до Њујорка, од Шангаја до Москве, а сарађују са домаћим и иностраним кореографима.

Рафаел Боначела је у сусрету са људима насмејан и изнад свега љубазан човек који ужива у свом послу. Рођен је у Барселони, али се сматра грађанином света. Балетом се бавио у Шпанији и Енглеској, где је касније основао и своју трупу „Боначела денс компани”. Остварио је значајне успехе сарађујући и са поп звездама као што су Кајли Миног и Тина Тарнер. Налази се већ десет година на челу Сиднејске компаније игре и увелико се припрема за прославу пет деценија ове трупе која ће се одржати наредне године. Поред значајних аустралијских признања Боначела је овенчан и Почасним крстом за цивилне заслуге Њ. В. Краља Шпаније. У Србији са Сиднејском компанијом игре гостује први пут.

Каква је разлика између Барселоне, Сиднеја и Лондона, кад је реч о условима погодним за развој балетске уметности?

Лондон је град где сам провео две деценије свог професионалног живота и играчке каријере. Од тога сам само дванаест година био активан у Рамберт компанији. Лондон и Енглеска генерално имају одлично образовање, постоје бројна позоришта, развијају се разноврсни стилови уметности, организују се велике турнеје. Можете много тога другачијег да испробате у свету балета, а за то добијате подршку и помоћ, упознајете нове талентоване људе… Доћи деведесетих година прошлог века из Шпаније, где сам у класи био једини дечак, у Лондон где је доста момака учило плес, било је веома важно за мене. Рођен сам седамдесетих година када је Франко још био жив у Шпанији, дакле рођен сам под диктатуром, а после тога моја родна земља се полако мењала, али је још увек тих осамдесетих било веома тешко за мене да се бавим плесом. Тада су се неговала углавном традиционална игра као што је фламенко, помало балет, руски балет, али не и савремени израз… Сада је то другачије, али ја нисам успео да се повежем са тим тенденцијама. Волим Барселону, одем тамо да се видим са својом фамилијом, али нисам повезан са њиховом плесном сценом. Знам да не постоји довољно подршке за савремену балетску уметност, људима је тешко да се тамо баве савременом игром. Док је Аустралија као једна древна земља, мада у исто време на неки начин млада, мање оптерећена традицијом, тамо нема правила која постоје у европским земљама. У Аустралији имате погодно тло за нешто ново, људи су гладни кад је реч о уметности, желе да учествују, веома су отворени и храбри.

Јануара прошле године сте са Сиднејском компанијом игре извели представу „Nude live” у Сиднејској галерији Новог Јужног Велса, где су играчи између изложених ремек-дела играли наги. Чија је то идеја била и опишите како је све изгледало?

Било је прелепо. У оквиру изложбе на којој су била дела Пикаса, Модиљанија, Матиса, Бејкона, Фројда и Родена извели смо два перформанса. У првом смо ми, балетски уметници играли наги, а затим је други перформанс укључивао то да публика буде без одеће. Све представе, а било их је око 25, биле су распродате. Стога препоручујем свима да уколико желе да се њихова представа распрода само замоле публику да се скине (смех). Шалу на страну, било је веома занимљиво, све слике, цртежи, фотографије, скулптуре биле су ту у галерији, где смо играли. Заправо било је дирљиво. Ми људи се облачимо и стално кријемо, иако се рађамо голи, као да се стидимо својих тела и самих себе. Дакле, Галерија нас је инспирисала својом изложбом посвећеном људском телу, а идеја за балет на ту исту тему је била моја.

Какви су ваши лични, а какви су планови трупе у којој радите?

Мој уговор са Сиднејском компанијом игре важи до 2021. године. Уживам у послу, окружен сам људима који су дивни. Свиђају ми се и овакве прилике где можемо, на турнеји, да покажемо свету какве су нам представе. Компанија слави педесет година следеће године. Планирамо много перформанса, налазимо начине да прославимо све те прошле године, прошлост у којој се много тога урадило. Мораш увек знати одакле си дошао и из чега је настало ово што данас радиш.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
То је углавном ЛГБТ варијанта коју скоројевићи величају не би ли испали ин. Нама обичним и нормалним остаје да плаћамо порез из кога и њих финансирају, а нико нас не пита да ли то хоћемо. И уметност на тржиште, па ко вреди опстаће!
Marko
Dragane, jeste li bili da vidite ovaj balet? Ili bilo koji drugi balet? Odakle vam saznanja da je ovaj savremeni ples "LGBT varijanta"? Je li to ono "baletani p***ri", iz osnovne škole? Ako "obični i normalni" plaćaju porez, pretpostavljam da poštovaoci baleta ne plaćaju porez?Iz poreza se potpomaže mnogo toga što se i meni ne sviđa. Da je knez Mihailo razmišljao o tržištu ni danas na trgu ne bi bilo zgrade pozorišta, već pijaca, ali nekom bi se valjda i to više dopalo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.