Оприн повратак филму

Опру Винфри често гледамо испред ТВ камера, а испред филмских гостује ретко. Више продуцира филмове на тему права Афроаамериканаца или у њима игра епизоде. Међутим, праксу је променила једном од главних улога у најновијем „Дизнијевом” филму – „Капије времена”, који ових дана стиже у светске и домаће биоскопе.

У режији Аве Дивернеј, уз глумце Рис Видерспун, Криса Пејна, Мајкла Пењу и Зака Галифианакиса, Винфри игра у авантури која слика борбу светла и таме и ултимативни тријумф љубави. Пратећи преображајно путовање девојчице, кроз које је воде три небеска водича, открива се да се снага постиже прихватањем посебности.

Иако су многи мислили да ће 1985. године, после епизодне улоге у „Боји пурпура” Стивена Спилберга, за коју је била номинована за Оскара, кренути филмским путем, Опра је остала верна телевизији. Томе није допринело то што филм није освојио ниједног Оскара, а имао је чак 11 номинација, већ њена жеља да допре до што већег броја људи, што је јој телевизија више омогућавала од филма. Схватила је то на време и изградила једну од најзапаженијих ТВ каријера, поставши до данас једна од најутицајнијих жена на свету.

Рођена је 29. јануара 1954. године у руралном Мисисипију. Њена мама Вернита Ли била је служавка, родила је у тинејџерским годинама и била је самохрана мајка. Опра је имала тешко детињство и живела је у сиромаштву: мајка је напустила а подизала је бака (шила јој је хаљине од џакова за кромпир, због чега су је деца исмевала). Захваљујући баки, већ са три године знала је да чита, а у цркви су је звали проповедник јер је одлично рецитовала стихове из Библије.

Жртва сексуалног злостављања

Током одрастања Винфри је сексуално злостављао стриц када је имала девет година, а како је касније говорила у својој емисији, била је жртва и рођака и блиског породичног пријатеља. Остала је трудна са 14 година, њен син је умро на рођењу, а због свега што јој се до тада десило у животу размишљала је о самоубиству. Ипак, одлучила је да се бори али и да не жели да буде мајка. Покушавала је да успостави контакт са мајком, што ова није желела али је остала у контакту са полусестром (2004. преминула од кокаинске зависности) и полубратом (осамдесетих умро од сиде).

У средњој школи била је одличан ђак, освојила је прву награду у беседништву, што јој је обезбедило стипендију на Државном универзитету Тенесија, где је студирала комуникације. С обзиром на то да је била лепа, постала је црнa мис Тенесија. Тиме је привукла пажњу локалне црначке радио-станице где је почела да ради као хонорарни сарадник и ту је остала да ради током колеџа. Већ тада се заразила новинарством и одлучила да ће се цео живот бавити медијима.

„Једино се бака није изненадила мојим избором професије јер је увек говорила како могу много да причам и да је најбоље да будем на сцени. Као дете волела сам да интервјуишем своје лутке и вране на капији”, испричала је својевремено Опра.

По завршетку студија, из Нешвила се преселила у Балтимор где је водила вести. Тада су је приметили продуценти Ричарда Шера и позвали да му се придружи у његовој емисији. И поред бројних успеха, Опра је желела више, па је одлучила да се пресели у Чикаго. Радила је неколико пројеката (водила и јутарњи програм) пре него што је 8. септембра 1986. године емитован први „Опра Винфри шоу”, који је временом постао место где познате личности најрадије откривају своје приватне драме.

Отвори душу на Оприном каучу

Пошто је добар пријатељ са познатим личностима, многи од њих су отворили своје душе управо у њеној емисији. Након краја брака са Бредом Питом, Џенифер Анистон прво се појавила управо у Оприној емисији, Том Круз је баш на њеном каучу скакао и објавио да ће добити ћеркицу Сури, Мајкл Џексон је говорио о себи и својим пороцима, а његова деца појавила су се у Оприној емисији и испричали драматичну исповест о животу након очеве смрти… За 25 сезона шоуа, емитовано је више од 5.000 епизода.

Што се филма тиче, после сарадње са редитељем Спилбергом, Винфри се вратила великом платну тек 1998. године и играла у драми „Љубљени”. Да би се припремила за улогу робиње, ишла је на двадесетчетворочасовну симулацију ропства која је укључивала везивање, малтретирање, повез преко очију и преживљавање у шуми. Играла је у филму „Шарлотина мрежа” 2006. године и позајмљивала глас у неколико цртаћа. Да није било ње не би био реализован филм „Драгоцена”, помогла је да се сними драма „Батлер”, у којој је играла са Форестом Витакером, и продуцирала драму „Селма” о протестним маршевима од Селме до Монтгомерија 1965. године…

Скоро све своје жеље из детињства водитељка је спровела у дело. Данас је једна од најбогатијих жена на свету (годишње зарађује око 75 милиона долара, а њено богатство „Форбс” је недавно проценио на 2,8 милијарди долара), и власница телевизијске станице која носи њено име – „Опра Винфри мрежа”, на којој се сада емитују њене емисије. Активна је у бројним хуманитарним акцијама кроз које помаже деци која желе да уче, а када премине, како је најавила, њено богатство биће подељено у добротворне сврхе.

Размишља о кандидатури за председника САД

Глумица, продуценткиња и медијски могул постала је у јануару прва тамнопута дама која је добила награду „Сесил Б. Демил” за животно дело, која се уручује на церемонији доделе „Златних глобуса”. После уручења награде и њеног говора „Твитером” је убрзо заживео хаштаг „#Опрах2020”, као знак подршке водитељки да се кандидује за председницу САД. Многи светски медији пренели су да Опра разматра да се 2020. године кандидује за председника САД. Она ове спекулације није потврдила, ни демантовала.

Подсетимо, Опра Винфри је 2007. и 2012. подржала Барака Обаму у трци за председника Америке.