Чекајући дубл играча

Август је завршен с месечном инфлацијом од 1,2 одсто. Са већ реализованим и очекиваним поскупљењима у септембру, чак и без најављене па потом суспендоване корекције цене струје, овогодишња "квота" од 6,5 одсто биће премашена, а до краја 2007. још три дуга месеца праћена многим неизвесностима, не само на домаћем, већ и на иностраном терену. Поготово у погледу кретања цена сирове нафте на светским берзама од чијих скокова и падова и наша инфлација добија или губи замах.

С којим ћемо процентом инфлације окончати ову годину, да ли са, како сада ствари стоје ,7,5 одсто, којим постотком више или промилом мање, није у овом часу од пресудног значаја. Ову годину економисти су ионако, у привредном, али и укупном економском смислу, прогласили готово – изгубљеном. Понајпре, због веома дугих постизборних договора, шестомесечног привременог финансирања буџета, али и одсуства дубљих и коренитијих системских захвата, о чему ће, по свему судећи, најбољи показатељ бити пад страних директних инвестиција у односу на прошлу годину. 

Година иде како иде, али за ову привреду, па и њене грађане, жељне више радних места, бољег стандарда и лагоднијег живота, није, нити може бити свеједно с каквим се инфлаторним резултатом може окончати ова година. Сваки њен проценат горе или доле – кошта. Неко ту цену мора да плати. Ко други до грађани, привреда, понајвише, а како сада ствари стоје, и сама држава оличена у њеној централној банци. Она је лане за "стерилизацију" вишкова новца у робно-новчаним токовима платила 155 милиона евра. Ове, сва је прилика, платиће између 230 и 240 милиона евра. Ако због тога НБС, не само књиговодствено, оде у губитак, настали минус неће имати ко други да плати него држава из буџета, а то, опет, значи њени грађани.

Гувернер НБС Радован Јелашић, од самог почетка свог столовања, није имао већу подршку ресорних министара финансија, па ни самих влада. Као да је антиинфлаторна политика проблем само централне, а не и укупне макроекономске политике. Његов је задатак, од кога, судећи по последњим изјавама, неће одступити без обзира на цену, да нациљану инфлацију у интервалу од четири до осам процената и погоди. С тим да му је доња граница први приоритет. Крајем августа стигао је до три процентна поена.

Шта, међутим, ако инфлација, свеједно ко је потпиривао, високе плате у јавном сектору или сирова нафта, настави да расте? Привредници то у високом проценту све више очекују, судећи по релевантним анкетама. Шта гувернер Јелашић може да учини, ако нема подршке од владе, као јединог дубл играча, кога поодавно нема?

Ништа више од оног што смо до сада видели. Посегнуће, а чим другим, за вишим каматним стопама и новим новчаним и кредитним рестрикцијама. И то ће, опет, неко морати да плати – највише привреда, грађани, па и држава, али и сви ми нижом стопом привредног раста, мањим бројем радних места, нових предузећа и погона, споријим повећањем националног колача и даљим сиромашењем најугоженијих слојева.