Грчка формира штаб за Егеј

Први контингент од 3.500 војника већ креће на острва, где се формира штаб за архипелаг, јер је тамо ситуација најнапетија. Наиме, турски ратни бродови свакодневно улазе у грчке територијалне воде, док наоружани ловци бомбардери провоцирају у грчком ваздушном простору. Од почетка 2018. турска ратна авијација у више од две хиљаде налета зашла је у грчки ваздушни простор.

Уза све то, премијер Турске Бинали Јилдирим поручио је сународницима да их Грчка много не брине, јер је, на крају крајева, „село мање од Истанбула”. Они су суседи и „све док су мирни, ми немамо шта да кажемо”, изјавио је Јилдирим.

На другој обали Егеја, Панос Каменос, грчки министар одбране и лидер Анела (коалиционе партије у Ципрасовој влади), сународницима поручује да треба да буду на опрезу, јер непријатељ провоцира.

„Никога се не бојимо и нећемо пасти на колена због њихових провокација, претњи и увреда. Они нас, тако, само јачају”, истиче Каменос.

Како год било, Каменос је ипак затражио у Атини да се за потребе армије издвоји милијарда евра, неопходна за модернизацију оружаних снага. Међу приоритетима је модернизација ловаца Ф-16 и обнова борбених авиона „мираж 200с”, као и фрегате МЕКО.

Поред Каменоса, и изјаве заменика грчког министра одбране Јоргоса Катругалоса изазивају озбиље реакције Анкаре, и истовремено отварају питање – која је коначна позиција грчке владе, у погледу напетости на Егеју, и шта, у ствари, Атина жели?

Наиме, Катругалос је изјавио да ће Турска покушати да изазове инцидент у Егеју и да су „вербални напади знак њене слабости јер се налази у дипломатској изолацији”. По његовим речима, „Турска не жели да води рат у Егеју јер зна да не може да га добије”.

У међувремену, премијер Алексис Ципрас са осцилацијама говори о односима са Турском.

Почетком седмице премијер Ципрас назвао је турског председника Ердогана „султаном”. Потом је од Ердогана затражио да ослободи двојицу грчких војника који су у затвору због нелегалног преласка на турску територију. Иза тога, Ципрас поручује: „Грчка никоме не прети, али да се никога и не боји” и напомиње да је зато за Анкару боље да „одустане од провокација које ничему не воде”.

Атински дневник „Катимерини” ових дана процењује да „нема реалне опасности и потребе за ратом са Турском”. По оцени угледног листа, турско-грчки односи заоштрени су од Ердоганове званичне посете Атини.

„Ципрасова администрација сноси огромну одговорност за тешке, сложене дипломатске односе са Анкаром. Пре свега због чињенице да је Атина била дужна да се добро припреми, обезбеди реалну основу и озбиљна компромисна решења пре него што је у званичну посету – као једина европска престоница која је била спремна да га прими – позвала турског председника Ердогана”, процењује „Катимерини”.

Лист сматра да је већ тада Ципрас требало да реши односе са коалиционим партнером у влади, министром одбране Каменосом.

Све оно што се дешавало касније, закључује лист, „уколико је Каменос био сметња и претња за односе са Турском, већ прераста у питање националне одговорности”.

Очигледно је да, у овој озбиљној ситуацији, Атина нема националну стратегију, да Грчка лута између партијске и државне стратегије, између Каменоса и Ципраса, између потребе да заузме јасан став и суседима покаже своју истинску снагу и патриотизам.