Grčka formira štab za Egej

Prvi kontingent od 3.500 vojnika već kreće na ostrva, gde se formira štab za arhipelag, jer je tamo situacija najnapetija. Naime, turski ratni brodovi svakodnevno ulaze u grčke teritorijalne vode, dok naoružani lovci bombarderi provociraju u grčkom vazdušnom prostoru. Od početka 2018. turska ratna avijacija u više od dve hiljade naleta zašla je u grčki vazdušni prostor.

Uza sve to, premijer Turske Binali Jildirim poručio je sunarodnicima da ih Grčka mnogo ne brine, jer je, na kraju krajeva, „selo manje od Istanbula”. Oni su susedi i „sve dok su mirni, mi nemamo šta da kažemo”, izjavio je Jildirim.

Na drugoj obali Egeja, Panos Kamenos, grčki ministar odbrane i lider Anela (koalicione partije u Ciprasovoj vladi), sunarodnicima poručuje da treba da budu na oprezu, jer neprijatelj provocira.

„Nikoga se ne bojimo i nećemo pasti na kolena zbog njihovih provokacija, pretnji i uvreda. Oni nas, tako, samo jačaju”, ističe Kamenos.

Kako god bilo, Kamenos je ipak zatražio u Atini da se za potrebe armije izdvoji milijarda evra, neophodna za modernizaciju oružanih snaga. Među prioritetima je modernizacija lovaca F-16 i obnova borbenih aviona „miraž 200s”, kao i fregate MEKO.

Pored Kamenosa, i izjave zamenika grčkog ministra odbrane Jorgosa Katrugalosa izazivaju ozbilje reakcije Ankare, i istovremeno otvaraju pitanje – koja je konačna pozicija grčke vlade, u pogledu napetosti na Egeju, i šta, u stvari, Atina želi?

Naime, Katrugalos je izjavio da će Turska pokušati da izazove incident u Egeju i da su „verbalni napadi znak njene slabosti jer se nalazi u diplomatskoj izolaciji”. Po njegovim rečima, „Turska ne želi da vodi rat u Egeju jer zna da ne može da ga dobije”.

U međuvremenu, premijer Aleksis Cipras sa oscilacijama govori o odnosima sa Turskom.

Početkom sedmice premijer Cipras nazvao je turskog predsednika Erdogana „sultanom”. Potom je od Erdogana zatražio da oslobodi dvojicu grčkih vojnika koji su u zatvoru zbog nelegalnog prelaska na tursku teritoriju. Iza toga, Cipras poručuje: „Grčka nikome ne preti, ali da se nikoga i ne boji” i napominje da je zato za Ankaru bolje da „odustane od provokacija koje ničemu ne vode”.

Atinski dnevnik „Katimerini” ovih dana procenjuje da „nema realne opasnosti i potrebe za ratom sa Turskom”. Po oceni uglednog lista, tursko-grčki odnosi zaoštreni su od Erdoganove zvanične posete Atini.

„Ciprasova administracija snosi ogromnu odgovornost za teške, složene diplomatske odnose sa Ankarom. Pre svega zbog činjenice da je Atina bila dužna da se dobro pripremi, obezbedi realnu osnovu i ozbiljna kompromisna rešenja pre nego što je u zvaničnu posetu – kao jedina evropska prestonica koja je bila spremna da ga primi – pozvala turskog predsednika Erdogana”, procenjuje „Katimerini”.

List smatra da je već tada Cipras trebalo da reši odnose sa koalicionim partnerom u vladi, ministrom odbrane Kamenosom.

Sve ono što se dešavalo kasnije, zaključuje list, „ukoliko je Kamenos bio smetnja i pretnja za odnose sa Turskom, već prerasta u pitanje nacionalne odgovornosti”.

Očigledno je da, u ovoj ozbiljnoj situaciji, Atina nema nacionalnu strategiju, da Grčka luta između partijske i državne strategije, između Kamenosa i Ciprasa, između potrebe da zauzme jasan stav i susedima pokaže svoju istinsku snagu i patriotizam.