Врућ кромпир који нико неће
После дебакла на београдским изборима и одлуке председника Драгана Шутановца да поднесе оставку, демократе имају тежак задатак да се врате у политички живот. Свега месец и по пре унутарстраначких избора званично још нико није поднео кандидатуру за лидера ДС-а иако се по медијима спекулише да су у игри познати жуто-плави кадрови Наташа Вучковић и Зоран Лутовац. Место председника Демократске странке је, очигледно, врућ кромпир који нико неће у руке.
И док се они, бар званично, не изјашњавају о могућности да се упусте у трку за првог човека ДС-а, глумац Бранислав Лечић не крије своје амбиције.
„До сада сам увек подржавао једну политику, али сада је ситуација у друштву и ДС-у веома озбиљна и не бежим од решавања најтежих проблема. То значи да је могуће да станем и у први план ДС-а, али коначну одлуку још нисам донео”, каже за „Политику” потпредседник ДС-а Бранислав Лечић.
На питање од чега зависи да ли ће бити спреман да преузме одговорност руковођења ДС-ом, Лечић каже „да би то била озбиљна и крупна одлука која би подразумевала и једну врсту одустајања од глумачког посла, којем је посветио живот”.
Да је после дебакла на београдским изборима, на којима је ДС први пут од повратка вишепартијског система остао испод цензуса, у редовима демократа морал пао, може се видети и по скупштинским седницама на којима се налази свега неколико посланика ДС-а. Тако је, рецимо, у дану када су у републички парламент дошли председница Владе Србије Ана Брнабић и већина министара да одговарају на питања посланика, део клупа где седе демократе био је аветињски празан. Боје ДС-а су тада бранили Горан Ћирић, Гордана Чомић и Радослав Милојичић.
Народни посланик Горан Јешић каже за наш лист да још није одлучио да ли ће се кандидовати за неку функцију у ДС-у и додаје да о могућим кандидатима из Војводине још нису разговарали.
„Имамо проблем што годину и по дана нисмо одржали изборе по локалним организацијама по Војводини, што се никада није десило. Ухватити се само тог посла је велики посао, а уз то треба имати у виду блокаду страначког рачуна, на шта се надовезују и резултати на локалним изборима, пре свих на београдским, где смо остварили очајан резултат. Од када знам, ДС никада није био у овако тешкој ситуацији. Када то кажем, мислим не само организационо већ и ментално пре свега код искусних кадрова ДС-а”, каже Јешић.
Зоран Ђинђић (1995–2003)
Зоран Живковић (2003–2004)
Борис Тадић (2004–2012)
Драган Ђилас (2012–2014)
Бојан Пајтић (2014–2016)
Драган Шутановац (2016–2018)
На изборној скупштини странке 2. јуна, у Београду, ДС ће бирати новог председника и ново руководство партије, укључујући свих пет потпредседника, председника политичког савета, 40 чланова сталног састава главног одбора, девет чланова статутарне комисије и три члана надзорног одбора. Руководство странке на седници организационог одбора, одржаној пре неколико дана, донело је одлуку да избори за ново страначко руководство буду делегатски. То значи да ће сви општински одбори делегирати по неколико чланова који ће гласати за новог председника и потпредседнике странке. Против ове одлуке били су само председник у оставци Драган Шутановац и Тамара Трипић, који су се залагали да се као и на прошлим унутарстраначким изборима сви који имају чланску карту ДС-а и платили су чланарину учествују на непосредним изборима.
Горан Јешић сматра да је делегатски систем избора у овом тренутку бољи и наводи да, осим избора кадрова, много озбиљније питање је како стабилизовати организацију и ојачати инфраструктуру која је била највећа не само када су били на власти већ и пре тога.
„То не може да се уради ни лако ни брзо. ДС је прављен десетинама година и сада имамо велико број људи који су истинске демократе, али који су се уморили и не могу да истим темпом изгарају као некада. Морају да буду замењени људима с много више енергије и који су спремни да потуре и ако треба главу тамо где други не би смели ни ногу. Прошло је већ 18 година од када је ДС био у опозицији и који су касније били на власти од 2000. до 2012. године и емотивно тешко могу да воде странку и морамо да трагамо за новим политичким порукама и новим младим лицима”, поручује Јешић и каже да ту постоји неколико кључних питања.
„Прво питање је ко су то нова лица о којима се стално говори. Када кандидујете некога ко није познат јавности, онда иде питање одакле је овај дошао и то се на примеру ДСС-а показало као не баш добро решење. У политици можете да имате само оне који су одлучили да се баве политиком, а не некога ко је дошао ту случајно. Неопходна је нова политика и енергија.”
У неким медијима се нагађа да би евентуалним избором Бранислава Лечића ДС могао да крене у десном правцу и да напусти леву оријентацију коју је пре више од десет година поставио Зоран Ђинђић. Као аргумент се наводи да је Лечић пре неколико година био председник Демохришћанске странке Србије.
Један од оснивача Демократске странке Драгољуб Мићуновић признаје да је забринут не само којим ће путем после 2. јуна кренути Демократска странка већ и сама држава.
„Нормално је да сам забринут и за ДС, у чијем оснивању сам учествовао, али о тим питањима говорићу на страначкој изборној скупштини, а сада не бих хтео ништа да коментаришем. Уосталом, не знам какво ће бити гласање 2. јуна и у ком правцу ће да крене ДС јер не могу да гатам како ће да гласа већина од 1.200 делегата”, рекао је за „Политику” Драгољуб Мићуновић.
Горан Јешић пак нема такве бриге јер, како каже, не постоји озбиљна идеолошка подела на политичкој сцени на левицу и десницу. Уместо прављења вештачких подела, залаже се да после унутарстраначких избора покуша да се створи озбиљан демократски блок.
„Уколико тако нешто не урадимо, ризикујемо да на могућим ванредним парламентарним изборима које очекујемо можда крајем ове године доживимо тежак пораз, као на београдским изборима”, закључује Горан Јешић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


