Цео град у једном рачунару

Најразвијенији градови у свету одавно функционишу као „паметни”, али још увек се није дошло до јединствене дефиниције шта је то „паметан град”. Углавном се каже да је реч о модерним, технолошки развијеним урбаним целинама у којима се живот одвија брже, лакше, једноставније, а послови завршавају ефикасније. Видео-надзор, градски саобраћај, јавна расвета, контејнери са сензорима за мерење тежине убаченог ђубрета само су неки од елемената „паметних градова”. Шта ће се у Крагујевцу прво радити?

– Идемо прво са видео-надзором и градским превозом, потом следи јавна расвета. Поставићемо 30 камера на најфреквентнијим аутобуским стајалиштима на којима ће бити и вај-фај, бесплатни интернет. Грађани ће преко апликације на мобилном телефону моћи да знају тачно за колико минута аутобус стиже на станицу. Овај систем ће граду помоћи да прикупља податке о броју путника, а биће компатибилан и са дигиталном мапом града коју је већ почео да прави руски интернет гигант „Јандекс”, однедавно присутан у Крагујевцу. Што се јавне расвете тиче, није у питању само замена живиних и натријумских сијалица лед лампама, већ и о рачунарској контроли утрошка електричне енергије. Моћи ћемо да, у зависности од временских услова и доба дана, програмирамо где ће, кад и колико светлети сијалице. Знаћемо и где се сијалица покварила. У Крагујевцу има око 22.000 бандера, град за јавну расвету издваја око милион евра годишње, а ми ћемо са овим „паметним системом” постићи уштеде од 20 до 30 одсто. То значи да ће од 200.000 до 300.000 евра остати, на пример, за изградњу обданишта – наводи Савић.

У Београду постоји систем „бус-плус”, такође и сензори који показују која су паркинг места слободна. Све су то елементи „паметног града”, а Крагујевац је, каже наш саговорник, одлучан да сензоре угради и на контејнере у које грађани одлажу смеће.

– Сензор мери тежину одложеног смећа и реагује кад је контејнер пун. То ће бити знак за „Чистоћу” да баш ту пошаље своју екипу и камион. Тако ће ова градска фирма моћи да прави оперативнији план одношења смећа – каже већник Савић.

На недавно одржаном сајму „паметних градова” у Барселони, нашег саговорника је, како каже, импресионирао, али и уплашио пројекат „сигурног града” који је представио Дубаи.

– То је огроман систем видео-надзора са опцијом „фејс рикогнишн” –  „препознавање лица”. То ме је уплашило, нисам за то да неко може да вас прати и стално гледа шта радите. У неколико наврата сам читао Орвелов роман „’84”. Нама јесте циљ да се грађани осећају безбедније, да мирно спавају док екипе „Водовода” ноћу поправљају цев која је пукла, јер је то показао „паметни водомер”, али приватност мора бити сачувана. Технологија је добродошла само ако је продужена рука човека – поручује Савић, који је у свет информационих технологија ступио још пре 20 година, када се запослио у словеначкој фирми „Униор компоненте” која је преузела некадашњу „Застава алатницу”.

Пројекат „Паметан град” никако не значи да ће бити укинути шалтери и признанице, каже наш саговорник, откривајући да се на разговор са нама, први који води са неким новинаром, одлучио пре свега зато што су „Политику” читали његови и деда и отац.

– Млади више не желе да иду на шалтер, да лутају од једне до друге градске службе, за њих правимо „паметан град”. Ни за нас није касно, али морамо да размишљамо шта ћемо нашој деци да оставимо. То, међутим, не значи да ће старији суграђани бити ускраћени за нешто. Пензионери ће моћи да задрже своје старе навике, да прошетају и оду до шалтера, да се ту или на неком другом месту сретну са пријатељима, да се испричају са комшијама у пошти. Ни ја нисам срећан што се живи брзо, али ако је то систем, онда је наш задатак да људима живот и посао учинимо лакшим и ефикаснијим – каже Савић на крају разговора за наш лист.