Ceo grad u jednom računaru

Najrazvijeniji gradovi u svetu odavno funkcionišu kao „pametni”, ali još uvek se nije došlo do jedinstvene definicije šta je to „pametan grad”. Uglavnom se kaže da je reč o modernim, tehnološki razvijenim urbanim celinama u kojima se život odvija brže, lakše, jednostavnije, a poslovi završavaju efikasnije. Video-nadzor, gradski saobraćaj, javna rasveta, kontejneri sa senzorima za merenje težine ubačenog đubreta samo su neki od elemenata „pametnih gradova”. Šta će se u Kragujevcu prvo raditi?

– Idemo prvo sa video-nadzorom i gradskim prevozom, potom sledi javna rasveta. Postavićemo 30 kamera na najfrekventnijim autobuskim stajalištima na kojima će biti i vaj-faj, besplatni internet. Građani će preko aplikacije na mobilnom telefonu moći da znaju tačno za koliko minuta autobus stiže na stanicu. Ovaj sistem će gradu pomoći da prikuplja podatke o broju putnika, a biće kompatibilan i sa digitalnom mapom grada koju je već počeo da pravi ruski internet gigant „Jandeks”, odnedavno prisutan u Kragujevcu. Što se javne rasvete tiče, nije u pitanju samo zamena živinih i natrijumskih sijalica led lampama, već i o računarskoj kontroli utroška električne energije. Moći ćemo da, u zavisnosti od vremenskih uslova i doba dana, programiramo gde će, kad i koliko svetleti sijalice. Znaćemo i gde se sijalica pokvarila. U Kragujevcu ima oko 22.000 bandera, grad za javnu rasvetu izdvaja oko milion evra godišnje, a mi ćemo sa ovim „pametnim sistemom” postići uštede od 20 do 30 odsto. To znači da će od 200.000 do 300.000 evra ostati, na primer, za izgradnju obdaništa – navodi Savić.

U Beogradu postoji sistem „bus-plus”, takođe i senzori koji pokazuju koja su parking mesta slobodna. Sve su to elementi „pametnog grada”, a Kragujevac je, kaže naš sagovornik, odlučan da senzore ugradi i na kontejnere u koje građani odlažu smeće.

– Senzor meri težinu odloženog smeća i reaguje kad je kontejner pun. To će biti znak za „Čistoću” da baš tu pošalje svoju ekipu i kamion. Tako će ova gradska firma moći da pravi operativniji plan odnošenja smeća – kaže većnik Savić.

Na nedavno održanom sajmu „pametnih gradova” u Barseloni, našeg sagovornika je, kako kaže, impresionirao, ali i uplašio projekat „sigurnog grada” koji je predstavio Dubai.

– To je ogroman sistem video-nadzora sa opcijom „fejs rikognišn” –  „prepoznavanje lica”. To me je uplašilo, nisam za to da neko može da vas prati i stalno gleda šta radite. U nekoliko navrata sam čitao Orvelov roman „’84”. Nama jeste cilj da se građani osećaju bezbednije, da mirno spavaju dok ekipe „Vodovoda” noću popravljaju cev koja je pukla, jer je to pokazao „pametni vodomer”, ali privatnost mora biti sačuvana. Tehnologija je dobrodošla samo ako je produžena ruka čoveka – poručuje Savić, koji je u svet informacionih tehnologija stupio još pre 20 godina, kada se zaposlio u slovenačkoj firmi „Unior komponente” koja je preuzela nekadašnju „Zastava alatnicu”.

Projekat „Pametan grad” nikako ne znači da će biti ukinuti šalteri i priznanice, kaže naš sagovornik, otkrivajući da se na razgovor sa nama, prvi koji vodi sa nekim novinarom, odlučio pre svega zato što su „Politiku” čitali njegovi i deda i otac.

– Mladi više ne žele da idu na šalter, da lutaju od jedne do druge gradske službe, za njih pravimo „pametan grad”. Ni za nas nije kasno, ali moramo da razmišljamo šta ćemo našoj deci da ostavimo. To, međutim, ne znači da će stariji sugrađani biti uskraćeni za nešto. Penzioneri će moći da zadrže svoje stare navike, da prošetaju i odu do šaltera, da se tu ili na nekom drugom mestu sretnu sa prijateljima, da se ispričaju sa komšijama u pošti. Ni ja nisam srećan što se živi brzo, ali ako je to sistem, onda je naš zadatak da ljudima život i posao učinimo lakšim i efikasnijim – kaže Savić na kraju razgovora za naš list.