Очи сврбе због полена дрвећа и трава
Ординације алерголога ових дана су пуне пацијената који траже помоћ због непрестаног кијања, сузења очију, свраба и бистре секреције из носа…
Људима тренутно највише сметају алергени полена дрвећа попут брезе, липе, платана, лешника и зове, а од следећег месеца крећу тегобе због полена трава љуља, јежевице, ливадарке, попиног прасета, пшенице...
У периоду од августа до октобра муке имају алергични на полене корова као што су амброзија (ниски и високи коров), црни пелин, боквица, кисељак. Ипак, највише проблема праве гриње кућне прашине.
Да би неко знао на шта је алергичан и какву терапију треба да користи, мора да посети лекара који ће инсистирати на постављању ваљане дијагнозе и кожном тестирању на инхалационе алергене.
Како истиче професор др Санвила Рашковић, из Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије, први преглед код алерголога пацијенту треба да закаже лекар у дому здравља, обично у року од неколико дана до неколико недеља. Постоје и приоритетни упути које издаје лекар опште медицине и важе 24 сата, као и упути без термина који се морају искористити у року од 30 дана. Други преглед и сви остали прегледи пацијенту се заказују у самој служби алергологије која се налази у Поликлиници КЦС-а.
– Постављање дијагнозе алергијске кијавице обухвата, осим узимања података и прегледа, кожне пробе на стандардне инхалационе алергене, затим кожне пробе на појединачне алергене, назални провокациони тест и лабораторијске анализе из крви: укупан имуноглобулин Е, специфичан имуноглобулин Е на инхалационе алергене и број еозинофилних леукоцита у крви. Дијагноза алергијске астме поставља се на основу кожних тестова и лабораторијских анализа, као и функционалног тестирања дисајних органа: спирометрије и неспецифичног бронхопровокационог теста са метахолином – истиче др Рашковић.
Кожно тестирање на инхалационе алергене је рутинска, потпуно безбедна процедура која се изводи убодом-прик, кроз кап алергена стављену на кожу подлактице пацијента. Процедура се изводи стерилним ланцетама и резултати се очитавају након 20 минута. Ту се мери величина папуле (уртике) на кожи и величина околног црвенила око појединачних убода. Пацијент пре кожне пробе не сме барем четири дана да пије лекова против алергије, јер би они утицали да тестови на кожи буду негативни.
– Прва мера лечења је избегавање алергена, што је тешко постићи у потпуности. На пример, против гриња се боримо избегавањем тепиха, итисона, меблираног намештаја, завеса, плишаних играчака... У сезони полена мање треба да се борави на отвореном простору, а догађа се да промена места боравка, рецимо одлазак у јужније пределе, смањује тегобе јер је тамо већ завршено цветање биљака чији полен изазива тегобе. Некад се и преко временске прогнозе истакне аларм када је висока концентрација полена у ваздуху – каже др Рашковић.
Други вид лечења алергијске кијавице, појашњава наша саговорница, јесте узимање лекова такозваних антихистаминика Х1 антагониста, у дози од једне до три или четири таблете дневно. Користе се неседативни антихистаминици. Уз ове таблете додаје се назални спреј на бази гликокортикоида, чије се узимање саветује барем четири до шест недеља, а некада и више месеци. С друге стране, лечење алергијске астме обухвата, пре свега, инхалациону терапију помоћу пумпица на бази гликокортикоида, а некада се користе комбиновани спрејови у којима има и дугоделујућих бронходилататорних лекова.
– Опрема за примену ове терапије сада је усавршена и коришћење је олакшано. Већина препарата се дозира само по једна или две инхалације дневно, што је за пацијента изузетно комфорно. Још једна група лекова има широку примену у алергијским реакцијама, а то су инхибитори леукотријенских рецептора. Трећи вид терапије, за сезонске и целогодишње алергијске кијавице, као и за кијавице које су удружене са лакшом до средњом алергијском астмом, јесте такозвана специфична хипосензибилизација. Тежимо да организам, путем примене растућих доза алергена, постане толерантан и да се на тај начин смање тегобе – наглашава др Рашковић и додаје да се у данашње време користе две методе хипосензибилизације, поткожна и метода преко капи које се стављају под језик, што је комфорније за пацијента. Ова метода се примењује од три до пет година, и то само у строго одабраним случајевима.
Статистика показује да ће од алергија из године у годину патити све већи број људи. Тренутно број пацијената оболелих од алергијске кијавице расте у урбаним регионима, па у већини европских земаља износи око 25 до 30 одсто.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


