Oči svrbe zbog polena drveća i trava

Ka­ko is­ti­če pro­fe­sor dr San­vi­la Ra­ško­vić, iz Kli­ni­ke za aler­go­lo­gi­ju i imu­no­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, pr­vi pre­gled kod aler­go­lo­ga pa­ci­jen­tu tre­ba da za­ka­že le­kar u do­mu zdra­vlja, obič­no u ro­ku od ne­ko­li­ko da­na do ne­ko­li­ko ne­de­lja. Po­sto­je i pri­o­ri­tet­ni upu­ti ko­je iz­da­je le­kar op­šte me­di­ci­ne i va­že 24 sa­ta, kao i upu­ti bez ter­mi­na ko­ji se mo­ra­ju is­ko­ri­sti­ti u ro­ku od 30 da­na. Dru­gi pre­gled i svi osta­li pre­gle­di pa­ci­jen­tu se za­ka­zu­ju u sa­moj slu­žbi aler­go­lo­gi­je ko­ja se na­la­zi u Po­li­kli­ni­ci KCS-a. 

– Po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze aler­gij­ske ki­ja­vi­ce ob­u­hva­ta, osim uzi­ma­nja po­da­ta­ka i pre­gle­da, ko­žne pro­be na stan­dard­ne in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne, za­tim ko­žne pro­be na po­je­di­nač­ne aler­ge­ne, na­zal­ni pro­vo­ka­ci­o­ni test i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze iz kr­vi: uku­pan imu­no­glo­bu­lin E, spe­ci­fi­čan imu­no­glo­bu­lin E na in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne i broj eozi­no­fil­nih le­u­ko­ci­ta u kr­vi. Di­jag­no­za aler­gij­ske ast­me po­sta­vlja se na osno­vu ko­žnih te­sto­va i la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za, kao i funk­ci­o­nal­nog te­sti­ra­nja di­saj­nih or­ga­na: spi­ro­me­tri­je i ne­spe­ci­fič­nog bron­ho­pro­vo­ka­ci­o­nog te­sta sa me­ta­ho­li­nom – is­ti­če dr Ra­ško­vić. 

Ko­žno te­sti­ra­nje na in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne je ru­tin­ska, pot­pu­no bez­bed­na pro­ce­du­ra ko­ja se iz­vo­di ubo­dom-prik, kroz kap aler­ge­na sta­vlje­nu na ko­žu po­dlak­ti­ce pa­ci­jen­ta. Pro­ce­du­ra se iz­vo­di ste­ril­nim lan­ce­ta­ma i re­zul­ta­ti se oči­ta­va­ju na­kon 20 mi­nu­ta. Tu se me­ri ve­li­či­na pa­pu­le (ur­ti­ke) na ko­ži i ve­li­či­na okol­nog cr­ve­ni­la oko po­je­di­nač­nih ubo­da. Pa­ci­jent pre ko­žne pro­be ne sme ba­rem če­ti­ri da­na da pi­je le­ko­va pro­tiv aler­gi­je, jer bi oni uti­ca­li da te­sto­vi na ko­ži bu­du ne­ga­tiv­ni.  

– Pr­va me­ra le­če­nja je iz­be­ga­va­nje aler­ge­na, što je te­ško po­sti­ći u pot­pu­no­sti. Na pri­mer, pro­tiv gri­nja se bo­ri­mo iz­be­ga­va­njem te­pi­ha, iti­so­na, me­bli­ra­nog na­me­šta­ja, za­ve­sa, pli­ša­nih igra­ča­ka... U se­zo­ni po­le­na ma­nje tre­ba da se bo­ra­vi na otvo­re­nom pro­sto­ru, a do­ga­đa se da pro­me­na me­sta bo­rav­ka, re­ci­mo od­la­zak u ju­žni­je pre­de­le, sma­nju­je te­go­be jer je ta­mo već za­vr­še­no cve­ta­nje bi­lja­ka či­ji po­len iza­zi­va te­go­be. Ne­kad se i pre­ko vre­men­ske prog­no­ze is­tak­ne alarm ka­da je vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja po­le­na u va­zdu­hu – ka­že dr Ra­ško­vić. 

Dru­gi vid le­če­nja aler­gij­ske ki­ja­vi­ce, po­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca, je­ste uzi­ma­nje le­ko­va ta­ko­zva­nih an­ti­hi­sta­mi­ni­ka H1 an­ta­go­ni­sta, u do­zi od jed­ne do tri ili če­ti­ri ta­ble­te dnev­no. Ko­ri­ste se ne­se­da­tiv­ni an­ti­hi­sta­mi­ni­ci. Uz ove ta­ble­te do­da­je se na­zal­ni sprej na ba­zi gli­ko­kor­ti­ko­i­da, či­je se uzi­ma­nje sa­ve­tu­je ba­rem če­ti­ri do šest ne­de­lja, a ne­ka­da i vi­še me­se­ci. S dru­ge stra­ne, le­če­nje aler­gij­ske ast­me ob­u­hva­ta, pre sve­ga, in­ha­la­ci­o­nu te­ra­pi­ju po­mo­ću pum­pi­ca na ba­zi gli­ko­kor­ti­ko­i­da, a ne­ka­da se ko­ri­ste kom­bi­no­va­ni spre­jo­vi u ko­ji­ma ima i du­go­de­lu­ju­ćih bron­ho­di­la­ta­tor­nih le­ko­va.  

– Opre­ma za pri­me­nu ove te­ra­pi­je sa­da je usa­vr­še­na i ko­ri­šće­nje je olak­ša­no. Ve­ći­na pre­pa­ra­ta se do­zi­ra sa­mo po jed­na ili dve in­ha­la­ci­je dnev­no, što je za pa­ci­jen­ta iz­u­zet­no kom­for­no. Još jed­na gru­pa le­ko­va ima ši­ro­ku pri­me­nu u aler­gij­skim re­ak­ci­ja­ma, a to su in­hi­bi­to­ri le­u­ko­tri­jen­skih re­cep­to­ra. Tre­ći vid te­ra­pi­je, za se­zon­ske i ce­lo­go­di­šnje aler­gij­ske ki­ja­vi­ce, kao i za ki­ja­vi­ce ko­je su udru­že­ne sa lak­šom do sred­njom aler­gij­skom ast­mom, je­ste ta­ko­zva­na spe­ci­fič­na hi­po­sen­zi­bi­li­za­ci­ja. Te­ži­mo da or­ga­ni­zam, pu­tem pri­me­ne ra­stu­ćih do­za aler­ge­na, po­sta­ne to­le­ran­tan i da se na taj na­čin sma­nje te­go­be – na­gla­ša­va dr Ra­ško­vić i do­da­je da se u da­na­šnje vre­me ko­ri­ste dve me­to­de hi­po­sen­zi­bi­li­za­ci­je, pot­ko­žna i me­to­da pre­ko ka­pi ko­je se sta­vlja­ju pod je­zik, što je kom­for­ni­je za pa­ci­jen­ta. Ova me­to­da se pri­me­nju­je od tri do pet go­di­na, i to sa­mo u stro­go oda­bra­nim slu­ča­je­vi­ma. 

Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da će od aler­gi­ja iz go­di­ne u go­di­nu pa­ti­ti sve ve­ći broj lju­di. Tre­nut­no broj pa­ci­je­na­ta obo­le­lih od aler­gij­ske ki­ja­vi­ce ra­ste u ur­ba­nim re­gi­o­ni­ma, pa u ve­ći­ni evrop­skih ze­ma­lja iz­no­si oko 25 do 30 od­sto.