Трампове ракете на путу ка Сирији
„Русијо, спреми се јер наше ракете стижу”, твитовао је шеф Беле куће, потврђујући да је амерички напад на Сирију известан и поред оштрог противљења Москве.
„Русија се заклела да ће оборити сваку ракету испаљену ка Сирији. Спреми се, Русијо, јер оне стижу, лепе и нове и паметне. Не би требало да будеш савезник животињи која свој народ убија гасом и ужива у томе”, написао је Доналд Трамп.
Била је то још једна потврда да ће САД ускоро казнити сиријског председника Башара ел Асада, за кога Вашингтон и побуњеничке групе верују да је прошлог викенда извео удар хемијским оружјем на град под контролом опозиционих милиција. Дамаск и Москва одбацују оптужбе о гасном нападу у Думи у близини сиријске престонице. Трамп се обраћањем на друштвеним мрежама осврнуо на изјаву руског амбасадора у Либану да ће Москва оборити америчке ракете усмерене ка Сирији и гађати локације са којих су ракете испаљене. Коментаришући твит шефа владе у Вашингтону, руско министарство спољних послова саопштило је да „ракете треба да лете према терористима, а не према легалној влади”, али портпарол Дмитриј Песков није желео да каже шта ће Кремљ конкретно урадити поводом интервенције. Војни званичници раније су истакли да ће оборити америчке ракете за које процене да представљају опасност за руске војнике који се боре на Асадовој страни.
Да је акција ипак близу чини се и по томе што је европска агенција за контролу ваздушног саобраћаја Евроконтрол упозорила авио-компаније да буду опрезне у источном Средоземљу због могућих војних удара крстарећим и ракетама ваздух–земља на Сирију.
Како преносе медији, Пентагон ће вероватно извести напад са свог разарача у Медитерану јер сиријска и руска противваздушна одбрана представљају ризик за америчке авионе. Кремљ је снабдео Сирију противваздушном одбраном, која је пре неколико месеци оборила израелски Ф-16. Позивајући се на Сиријску опсерваторију за људска права, Ројтерс је јавио да у ишчекивању америчког напада Асадова влада празни аеродроме и војне ваздухопловне базе.
Трамп је одустао од службеног путовања у Латинску Америку да би планирао следеће кораке у Сирији, али још није јасно шта је испланирао. Могао би да се одлучи за врло ограничени удар, попут оног који је извео прошлог априла, гађајући сиријску војну ваздухопловну базу после сличних оптужби да је Дамаск гушио цивиле сарином. Медији, међутим, сматрају да таква опција не би била довољна да заустави будућу употребу забрањеног арсенала и да не би изменила ток сиријског рата, који је Асад почео да добија откако се Москва укључила на његовој страни. После напада, за који Асадови непријатељи тврде да је изведен хемијским оружјем, из Думе се повукла група Џаиш ел ислам, чији су припадници дотад контролисали ово место. То се убраја у велики успех званичних снага, које су раније сломиле отпор у и другој устаничкој области у близини Дамаска, Гути.
Трамп би могао да се одлучи и за далекосежнију акцију против сиријске владе и уништење њене ваздухопловне флоте или складишта оружја за које Запад верује да је хемијско. „Њујорк тајмс” оцењује да би свеобухватна интервенција или драматични удари на Асада могли да промене ток рата и доведу до слома сиријске владе и да би то вероватно изазвало несагледиве последице, укључујући дубље америчко увлачење у сукоб и директну војну конфронтацију са Русијом. Мировни изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура упозорава да би ствари могле да се „одупру контроли”. Емануел Макрон, председник Француске, за коју се, као и за Британију, верује да ће се придружити Трампу, изјавио је да западни удар неће бити усмерен против Асадових савезника, већ против сиријских складишта хемијског оружја. Вашингтону је подршка стигла и са очекиване стране, од бившег британског премијера Тонија Блера, који је у интервјуу за Радио 4 Би-Би-Сија позвао на војну акцију против Сирије. Он је истакао да председници владе Терези Меј не треба одобрење парламента да би покренула ваздушни атак против Асада. Ипак, бројни посланици су поручили премијерки да не покреће интервенцију против Дамаска без сагласности Вестминстера, јер има мандат једино за ударе против Исламске државе, пренео је „Гардијан”. Оно чега се прибојавају Блерови истомишљеници јесте да би се председница владе провела као и њен претходник Дејвид Камерон, који је 2013. тражио дозволу за атак на сиријску владу, али му је скупштина рекла „не”. И Тим Кејн, демократски сенатор и некадашњи кандидат за потпредседника Хилари Клинтон, верује да шеф Беле куће мора да тражи зелено светло од Капитол хила.
„Он је председник, не краљ, и Конгрес му мора дати покриће да било где, било када покрене рат. Ако нападне Сирију без дозволе, шта ће га спречити да не бомбардује Северну Кореју и Иран?”, изјавио је Кејн, што није нагнало Трампа да се консултује са законодавцима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
