Trampove rakete na putu ka Siriji
„Rusijo, spremi se jer naše rakete stižu”, tvitovao je šef Bele kuće, potvrđujući da je američki napad na Siriju izvestan i pored oštrog protivljenja Moskve.
„Rusija se zaklela da će oboriti svaku raketu ispaljenu ka Siriji. Spremi se, Rusijo, jer one stižu, lepe i nove i pametne. Ne bi trebalo da budeš saveznik životinji koja svoj narod ubija gasom i uživa u tome”, napisao je Donald Tramp.
Bila je to još jedna potvrda da će SAD uskoro kazniti sirijskog predsednika Bašara el Asada, za koga Vašington i pobunjeničke grupe veruju da je prošlog vikenda izveo udar hemijskim oružjem na grad pod kontrolom opozicionih milicija. Damask i Moskva odbacuju optužbe o gasnom napadu u Dumi u blizini sirijske prestonice. Tramp se obraćanjem na društvenim mrežama osvrnuo na izjavu ruskog ambasadora u Libanu da će Moskva oboriti američke rakete usmerene ka Siriji i gađati lokacije sa kojih su rakete ispaljene. Komentarišući tvit šefa vlade u Vašingtonu, rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „rakete treba da lete prema teroristima, a ne prema legalnoj vladi”, ali portparol Dmitrij Peskov nije želeo da kaže šta će Kremlj konkretno uraditi povodom intervencije. Vojni zvaničnici ranije su istakli da će oboriti američke rakete za koje procene da predstavljaju opasnost za ruske vojnike koji se bore na Asadovoj strani.
Da je akcija ipak blizu čini se i po tome što je evropska agencija za kontrolu vazdušnog saobraćaja Evrokontrol upozorila avio-kompanije da budu oprezne u istočnom Sredozemlju zbog mogućih vojnih udara krstarećim i raketama vazduh–zemlja na Siriju.
Kako prenose mediji, Pentagon će verovatno izvesti napad sa svog razarača u Mediteranu jer sirijska i ruska protivvazdušna odbrana predstavljaju rizik za američke avione. Kremlj je snabdeo Siriju protivvazdušnom odbranom, koja je pre nekoliko meseci oborila izraelski F-16. Pozivajući se na Sirijsku opservatoriju za ljudska prava, Rojters je javio da u iščekivanju američkog napada Asadova vlada prazni aerodrome i vojne vazduhoplovne baze.
Tramp je odustao od službenog putovanja u Latinsku Ameriku da bi planirao sledeće korake u Siriji, ali još nije jasno šta je isplanirao. Mogao bi da se odluči za vrlo ograničeni udar, poput onog koji je izveo prošlog aprila, gađajući sirijsku vojnu vazduhoplovnu bazu posle sličnih optužbi da je Damask gušio civile sarinom. Mediji, međutim, smatraju da takva opcija ne bi bila dovoljna da zaustavi buduću upotrebu zabranjenog arsenala i da ne bi izmenila tok sirijskog rata, koji je Asad počeo da dobija otkako se Moskva uključila na njegovoj strani. Posle napada, za koji Asadovi neprijatelji tvrde da je izveden hemijskim oružjem, iz Dume se povukla grupa Džaiš el islam, čiji su pripadnici dotad kontrolisali ovo mesto. To se ubraja u veliki uspeh zvaničnih snaga, koje su ranije slomile otpor u i drugoj ustaničkoj oblasti u blizini Damaska, Guti.
Tramp bi mogao da se odluči i za dalekosežniju akciju protiv sirijske vlade i uništenje njene vazduhoplovne flote ili skladišta oružja za koje Zapad veruje da je hemijsko. „Njujork tajms” ocenjuje da bi sveobuhvatna intervencija ili dramatični udari na Asada mogli da promene tok rata i dovedu do sloma sirijske vlade i da bi to verovatno izazvalo nesagledive posledice, uključujući dublje američko uvlačenje u sukob i direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom. Mirovni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura upozorava da bi stvari mogle da se „odupru kontroli”. Emanuel Makron, predsednik Francuske, za koju se, kao i za Britaniju, veruje da će se pridružiti Trampu, izjavio je da zapadni udar neće biti usmeren protiv Asadovih saveznika, već protiv sirijskih skladišta hemijskog oružja. Vašingtonu je podrška stigla i sa očekivane strane, od bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji je u intervjuu za Radio 4 Bi-Bi-Sija pozvao na vojnu akciju protiv Sirije. On je istakao da predsednici vlade Terezi Mej ne treba odobrenje parlamenta da bi pokrenula vazdušni atak protiv Asada. Ipak, brojni poslanici su poručili premijerki da ne pokreće intervenciju protiv Damaska bez saglasnosti Vestminstera, jer ima mandat jedino za udare protiv Islamske države, preneo je „Gardijan”. Ono čega se pribojavaju Blerovi istomišljenici jeste da bi se predsednica vlade provela kao i njen prethodnik Dejvid Kameron, koji je 2013. tražio dozvolu za atak na sirijsku vladu, ali mu je skupština rekla „ne”. I Tim Kejn, demokratski senator i nekadašnji kandidat za potpredsednika Hilari Klinton, veruje da šef Bele kuće mora da traži zeleno svetlo od Kapitol hila.
„On je predsednik, ne kralj, i Kongres mu mora dati pokriće da bilo gde, bilo kada pokrene rat. Ako napadne Siriju bez dozvole, šta će ga sprečiti da ne bombarduje Severnu Koreju i Iran?”, izjavio je Kejn, što nije nagnalo Trampa da se konsultuje sa zakonodavcima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
