Обарач Џона Болтона

Москва упорно демантује хемијски напад и подсећа да су, после сличне ситуације у време Барака Обаме, сви стокови забрањеног оружја изнети из Сирије и уништени уз међународни надзор.

Може ли то да буде довољан аргумент Болтону, конзервативцу који је док је службовао у администрацији Џорџа В. Буша био оптужен да је манипулисао обавештајним подацима уочи инвазије на Ирак 2003, а током касније каријере се упорно залагао да САД војно реше своје конфликте са Ираном, Сиријом, Ираком или Северном Корејом.

Трамп је током предизборне кампање критиковао амерички интервенционизам, па је сасвим легитимно питање: зашто је за трећег саветника за националну безбедност у последњих 14 месеци поставио осведоченог ратног хушкача чије је именовање детонирало попут неутронске бомбе међу вашингтонским ветеранима спољне политике.

После смене Рекса Тилерсона и довођења Мајка Помпеа за новог државног секретара, и после уклањања Х. Р. Мекмастера, Трамп је уклонио „гласове разума” који су га саветовали да не извуче САД из споразума о нуклеарном програму са Ираном или да се клони превентивног атомског удара на Северну Кореју.

Болтон, амбасадор у УН 2005–2006, њихова је сушта супротност, па критичари администрације говоре да је Трамп комплетирао „ратни кабинет”.

Посао саветника за националну безбедност је да синтетизује безбедносна питања на нивоу читаве администрације, да координише и главнокомандујућем у најкраћем представи различите политичке сугестије које стижу из Пентагона, Стејт департмента и других агенција, а његово је право да председнику предочи и сопствену анализу. Пошто одлука буде донета, саветник обезбеђује да се она поштује на свим нивоима.

Многи експерти сумњају да Болтон није у стању да, ако затреба, сопствено мишљење подреди општем и да председнику понуди различите опције сем сопствених – које су му најдраже. Историчар америчких председника Јон Мишам процењује да именовање Болтона „увећава вероватноћу војних акција широм света”.

Реално прва жртва могао би да буде споразум о нуклеарном програму који је Иран 2015. потписао са пет сталних чланица Савета безбедности, плус Немачком. Помпео и Болтон су осведочени противници бечког договора. Болтон је прошлог октобра писао да је уверен да су Трампови саветници председнику дали „погрешан савет” да сачува споразум.

Болтон, који је на дужност ступио 9. априла, има иза себе дугу традицију чврсте линије према Северној Кореји. Пре 15 година, када је био подсекретар у Стејт департменту, тадашњег севернокорејског лидера Ким Џонг Ила назвао је „диктаторским тиранином” земље у којој је „живот паклени кошмар”.

У интервјуу за „Њујорк тајмс” 2002, Болтон је био упитан какав је став Бушове администрације према Северној Кореји. Узео је оближњу књигу и ставио на сто. Наслов је гласио „Крај Северне Кореје”. „То је наша политика”, одговорио је Болтон.

Његови ставови од тада се нису променили. Недавно је у колумни у „Волстрит џорналу” бранио превентивни војни удар на режим у Пјонгјангу. „Имајући у виду америчке обавештајне рупе о Северној Кореји, не треба да чекамо до последњег тренутка”, написао је препоручујући председнику да не чека „последњи тренутак”, већ да поступи без одобрења конгреса.

Болтон се позива на аналогију израелских удара на ирачки нуклеарни реактор „Озирак” 1981. и на сиријски нуклеарни реактор 2007. Оба напада су била нелегална, јер није било директне опасности по Израел, али Болтон сматра да су били мудри јер су отклонили дугорочне претње и нису ескалирали у рат ширих димензија. Његова формула је да су такви напади правно „илегални” али „легитимни”.

Такву логику Болтон сада препоручује Трампу у вези са Сиријом, иако досадашња пракса учи да су докази о нападима хемијским оружјем па правилу били фабриковани.

Џорџ В. Буш успео је да се после Авганистана и Ирака уздржи од нових војних авантура које је Болтон прижељкивао. Да ли ће Трамп одолети? Априла 2017. узвратио је крстарећим ракетама на сиријску базу као одговор на наводни напад нервним гасом. Сада иза себе има снажну подршку Болтоновог милитантног ентузијазма.