Obarač Džona Boltona

Moskva uporno demantuje hemijski napad i podseća da su, posle slične situacije u vreme Baraka Obame, svi stokovi zabranjenog oružja izneti iz Sirije i uništeni uz međunarodni nadzor.

Može li to da bude dovoljan argument Boltonu, konzervativcu koji je dok je službovao u administraciji Džordža V. Buša bio optužen da je manipulisao obaveštajnim podacima uoči invazije na Irak 2003, a tokom kasnije karijere se uporno zalagao da SAD vojno reše svoje konflikte sa Iranom, Sirijom, Irakom ili Severnom Korejom.

Tramp je tokom predizborne kampanje kritikovao američki intervencionizam, pa je sasvim legitimno pitanje: zašto je za trećeg savetnika za nacionalnu bezbednost u poslednjih 14 meseci postavio osvedočenog ratnog huškača čije je imenovanje detoniralo poput neutronske bombe među vašingtonskim veteranima spoljne politike.

Posle smene Reksa Tilersona i dovođenja Majka Pompea za novog državnog sekretara, i posle uklanjanja H. R. Mekmastera, Tramp je uklonio „glasove razuma” koji su ga savetovali da ne izvuče SAD iz sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom ili da se kloni preventivnog atomskog udara na Severnu Koreju.

Bolton, ambasador u UN 2005–2006, njihova je sušta suprotnost, pa kritičari administracije govore da je Tramp kompletirao „ratni kabinet”.

Posao savetnika za nacionalnu bezbednost je da sintetizuje bezbednosna pitanja na nivou čitave administracije, da koordiniše i glavnokomandujućem u najkraćem predstavi različite političke sugestije koje stižu iz Pentagona, Stejt departmenta i drugih agencija, a njegovo je pravo da predsedniku predoči i sopstvenu analizu. Pošto odluka bude doneta, savetnik obezbeđuje da se ona poštuje na svim nivoima.

Mnogi eksperti sumnjaju da Bolton nije u stanju da, ako zatreba, sopstveno mišljenje podredi opštem i da predsedniku ponudi različite opcije sem sopstvenih – koje su mu najdraže. Istoričar američkih predsednika Jon Mišam procenjuje da imenovanje Boltona „uvećava verovatnoću vojnih akcija širom sveta”.

Realno prva žrtva mogao bi da bude sporazum o nuklearnom programu koji je Iran 2015. potpisao sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti, plus Nemačkom. Pompeo i Bolton su osvedočeni protivnici bečkog dogovora. Bolton je prošlog oktobra pisao da je uveren da su Trampovi savetnici predsedniku dali „pogrešan savet” da sačuva sporazum.

Bolton, koji je na dužnost stupio 9. aprila, ima iza sebe dugu tradiciju čvrste linije prema Severnoj Koreji. Pre 15 godina, kada je bio podsekretar u Stejt departmentu, tadašnjeg severnokorejskog lidera Kim Džong Ila nazvao je „diktatorskim tiraninom” zemlje u kojoj je „život pakleni košmar”.

U intervjuu za „Njujork tajms” 2002, Bolton je bio upitan kakav je stav Bušove administracije prema Severnoj Koreji. Uzeo je obližnju knjigu i stavio na sto. Naslov je glasio „Kraj Severne Koreje”. „To je naša politika”, odgovorio je Bolton.

Njegovi stavovi od tada se nisu promenili. Nedavno je u kolumni u „Volstrit džornalu” branio preventivni vojni udar na režim u Pjongjangu. „Imajući u vidu američke obaveštajne rupe o Severnoj Koreji, ne treba da čekamo do poslednjeg trenutka”, napisao je preporučujući predsedniku da ne čeka „poslednji trenutak”, već da postupi bez odobrenja kongresa.

Bolton se poziva na analogiju izraelskih udara na irački nuklearni reaktor „Ozirak” 1981. i na sirijski nuklearni reaktor 2007. Oba napada su bila nelegalna, jer nije bilo direktne opasnosti po Izrael, ali Bolton smatra da su bili mudri jer su otklonili dugoročne pretnje i nisu eskalirali u rat širih dimenzija. Njegova formula je da su takvi napadi pravno „ilegalni” ali „legitimni”.

Takvu logiku Bolton sada preporučuje Trampu u vezi sa Sirijom, iako dosadašnja praksa uči da su dokazi o napadima hemijskim oružjem pa pravilu bili fabrikovani.

Džordž V. Buš uspeo je da se posle Avganistana i Iraka uzdrži od novih vojnih avantura koje je Bolton priželjkivao. Da li će Tramp odoleti? Aprila 2017. uzvratio je krstarećim raketama na sirijsku bazu kao odgovor na navodni napad nervnim gasom. Sada iza sebe ima snažnu podršku Boltonovog militantnog entuzijazma.