Одлазак Милоша Формана

Че­шки ре­ди­тељ Ми­лош Фор­ман, ко­ји је жи­вео у САД, а сла­ву сте­као у Хо­ли­ву­ду, пре­ми­нуо је у пе­так по­сле крат­ке бо­ле­сти, у 86. го­ди­ни, ја­вља­ју свет­ски ме­ди­ји. 

„Фор­ман је умро у САД на­кон крат­ке бо­ле­сти. Ње­гов од­ла­зак је био ми­ран и све вре­ме је био окру­жен по­ро­ди­цом и нај­бли­жим при­ја­те­љи­ма”, из­ја­ви­ла је ње­го­ва су­пру­га Мар­ти­на. 

Фор­ман је ро­ђен 18. фе­бру­а­ра 1932. го­ди­не у че­шком гра­ду Ча­слав ис­точ­но од Пра­га, као син Ане Фор­ман, ко­ја је во­ди­ла лет­њи хо­тел и Ру­дол­фа Фор­ма­на, про­фе­со­ра. Ро­ди­те­љи су му би­ли про­те­стан­ти. По­сле ра­та, Ми­лош Фор­ман сту­ди­рао је на фа­кул­те­ту „Краљ Џорџ” у бањ­ском гра­ду По­ђе­бра­ди­ју, где су му ко­ле­ге би­ли Вац­лав Ха­вел и бра­ћа Ма­шин. За­тим је сту­ди­рао и сце­но­гра­фи­ју на Ака­де­ми­ји му­зич­ких умет­но­сти у Пра­гу. У род­ној Че­хо­сло­вач­кој сни­мио је не­ко­ли­ко фил­мо­ва, али ка­да су вој­не сна­ге Со­вјет­ског Са­ве­за и Вар­шав­ског пак­та 1968. го­ди­не ушле у Праг да би пре­ки­ну­ле Пра­шко про­ле­ће, Фор­ман је већ био у Па­ри­зу, пре­го­ва­ра­ју­ћи око сни­ма­ња свог пр­вог аме­рич­ког фил­ма. Аме­рич­ки др­жа­вља­нин је по­стао се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. На­се­лио се у Њу­јор­ку где је ка­сни­је по­чео да ра­ди као пре­да­вач на Уни­вер­зи­те­ту Ко­лум­би­ја и био је­дан од два пред­сед­ни­ка од­се­ка за филм на по­ме­ну­том уни­вер­зи­те­ту. Ње­гов уче­ник, по­ред оста­лих, био је Џејмс Ман­голд, ко­јег је ка­сни­је са­ве­то­вао у ве­зи са сце­но­гра­фи­јом. 

Упр­кос по­чет­нич­кој не­си­гур­но­сти сна­ла­же­ња у ту­ђој зе­мљи, Фор­ман већ 1975. го­ди­не по­сти­же за­ви­дан успех филм­ском адап­та­ци­јом ро­ма­на Ке­на Ки­зи­ја „Лет из­над ку­ка­вич­јег гне­зда”, за ко­ји је до­био пет Оска­ра, од ко­јих је ја­дан био и за ре­жи­ју и осво­јио је пре­сти­жну на­гра­ду „Злат­ни гло­бус”. На­ред­них го­ди­на (1979) ре­жи­ра филм „Ко­са”, за ко­ји је био пред­ло­жен за на­гра­де „Це­зар” и „Злат­ни гло­бус”. У ње­го­ве ве­ли­ке успе­хе убра­ја­ју се и фил­мо­ви „Ама­де­ус”, за ко­ји је осво­јио осам Оска­ра и „На­род про­тив Ла­ри­ја Флин­та”, ко­ји је био пред­ло­жен за Оска­ра за нај­бо­љу ре­жи­ју и осво­јио при­зна­ње „Злат­ни гло­бус”. По­себ­но му је зна­чи­ла на­гра­да „Кри­стал­ни гло­бус”, ко­ју је до­био 1997. го­ди­не за из­у­зе­тан до­при­нос свет­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји на ме­ђу­на­род­ном филм­ском фе­сти­ва­лу у Кар­ло­вим Ва­ри­ма.