Српске њиве још чекају дронове
Када је крајем 2015. хрватски „Агрокор” најавио да обучава фармере за употребу дронова и да на својим плантажама у „Бељу” већ увелико користи беспилотне летелице за прецизну сетву била је то сензација коју су пренели сви регионални медији.
И док је Ивица Тодорић тада још ишао у корак са временом – иста 2015. проглашена је светском годином успона дронова у пољопривреди – Србија и даље каска у примени ове савремене и с аспекта исплативости релативно јефтине технологије у аграру.
Прогнозира се да ће 2020. у свету бити десет пута више дронова него авиона којим управљају пилоти. Вредност тог тржишта у наредној деценији могла би да достигне 1,7 милијарди долара, а стручњаци тврде да ће највећи удео чинити летелице за употребу управо у пољопривреди и шумарству.
Већ сада пољопривредници у многим земљама уз куповину трактора добијају и бесплатну летелицу са софтвером за праћење стања на њивама.
Да ли ће српски аграр ухвати последњи воз за четврту – дигиталну трансформацију или су дронови и остали системи за праћења за нас далека будућност? Према истраживању „Политике” за већину произвођача могућност да рецимо виде своју њиву из свемира или „оком камере” прате стање усева и даље се гранични са научном фантастиком. Углавном због цене која се креће од 2.000 долара (за летелице које корисници сами састављају од купљених делова) до чак 20.000 долара за агродронове сложеније намене.
– Постоји анегдота да амерички фармери прво набаве агродрон, па тек онда ловачког пса. Али код нас проблем није само новац, већ набавка софтвера и обука људи за њихово коришћење – каже за наш лист професор Мићо Ољача са Пољопривредног факултета у Београду, који је са групом аутора са тог факултета написао рад о могућности употребе беспилотних летелица у пољопривреди.
– Србија нема ни савремене тракторе, а камоли дронове у масовној употреби. Чак немамо ни прецизне податке колико се користе. Колико знам има их неколико у власништву приватних фирми. Али не и у државним система, попут ПКБ-а где би дронови били најпотребнији – каже Ољача.
Он истиче да су за праћење усева на површинама од 50 до 500 хектара дронови тренутно најбољи избор. Током кратког лета од 45 минута могу да анализирају стање усева на око 120 хектара и све податке истовремено пошаљу на више локација, рецимо у рачунско-информативни центар и на мобилни телефон корисника. Наш саговорник објашњава да је употреба агродрона можда скупа на почетку, али да фармери могу да поврате уложен новац некада и за само годину дана, ако се узме у обзир број података који могу брзо да прикупе. Рецимо, имају могућност да идентификују врсте инсеката и биљних болести, где је потребно наводњавање, али и да процене приносе или прате кретања животиња на фармама.
– Произвођачи могу да их користе и у рационалној и прецизној употреби пестицида, хербицида, минералних ђубрива. Тако имају велике финансијске користи, јер један лет дрона кошта као и флаше обичне воде а подаци које прикупља имају огромну вредност – каже Ољача.
Ипак, додаје, агресивна реклама за употребу неких типова беспилотних летелица у пољопривреди, подстакла је доста контроверзи. Многи истраживачи подржавају и прижељкују њихову масовну употребу сматрајући да би тиме и прецизна пољопривреда добила нов квалитет. Они опрезнији се боје да би огроман број података добијених на овакав начин представљао проблем, како у њиховој адекватној обради, тако и у практичној примени.
Истовремено и правни аспект примене дрона у пољопривреди и даље је нејасан. Прописано је низ ограничења због могуће злоупотребе, на пример: права на приватност, могућности војне и индустријске шпијунаже, тероризма, ометања ваздушног саобраћаја…
Шта све може агролетелица
Дрон са ГПС навигацијом може брзо да сними фарме или плантажу, прецизно прикаже површине са штеточинама, појаву биљних болести, недостатак влаге у земљишту и слична стања на фармама. И то на тачним локацијама (географска ширина и дужина) и тако омогући брзу реакцију произвођача, што драстично може да смањи трошкове производње, укључујући и број потребних радника. За редовно извиђање стања усева користе се мале и јефтине летелице – мини-агродронови уз чију помоћ фармер има широк и прецизан поглед „с неба”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


