Трампове зезалице у хемијском облаку

Док чо­ве­чан­ство стре­пи од тре­ћег свет­ског ра­та, опа­сну до­зу ха­о­са, ве­ро­ват­но на­мер­но, уно­си До­налд Трамп сво­јим тви­тер­ским зе­за­ли­ца­ма. Од­мах по­сле згро­же­но­сти на­вод­ним хе­миј­ским на­па­дом у Ду­ми, оп­ту­жио је Ру­се због то­га што по­др­жа­ва­ју „жи­во­ти­њу Аса­да”. Усле­ди­ла је на­ја­ва да ће САД га­ђа­ти Си­ри­ју. У тре­нут­ку ка­да су си­риј­ске вла­ди­не сна­ге ева­ку­и­са­ле сво­је ба­зе, а Ру­си упо­зо­ра­ва­ли да не са­мо да ће оба­ра­ти ра­ке­те не­го da ће га­ђа­ти и си­сте­ме из ко­јих бу­ду ис­па­ље­не, Трамп је по­ру­чио: „Ру­си, спре­ми­те се, сти­жу аме­рич­ке ра­ке­те ле­пе, но­ве и па­мет­не.” Он­да је по­сле са­мо 40 ми­ну­та тви­то­вао о еко­ном­ској са­рад­њи са Ру­си­јом и до­брим на­ме­ра­ма у раз­о­ру­жа­њу. 

Усле­ди­ла је пи­тиј­ска реченицa да „на­пад мо­же да се до­го­ди или вр­ло бр­зо или не та­ко бр­зо”. Не­ки ру­ски ана­ли­ти­ча­ри сма­тра­ју да Трам­по­ви тви­то­ви одражaвају на­ме­ру да из­бег­не су­коб са Ру­си­јом због Си­ри­је, али да исто­вре­ме­но ко­ри­сти оштар је­зик го­во­ре­ћи о зва­нич­ној Мо­скви. 

Али ис­под тог тви­те­ра­шког ни­воа свет­ски од­но­си до­би­ја­ју убр­за­ње.

 

Исто­вре­ме­но Пен­та­гон „сми­ру­је си­ту­а­ци­ју” са­оп­шта­ва­ју­ћи да не­ће кре­ну­ти у ак­ци­ју док не бу­де имао до­ка­зе за упо­тре­бу хе­миј­ског оруж­ја. Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја их пр­во има, па он­да не­ма, а Кор­бин оп­ту­жу­је Ме­јо­ву да че­ка Трам­по­ве ин­струк­ци­је. 

ДЕ­ТО­НИ­РАЈ БОМ­БУ: О на­ме­ште­ним сце­на­ма смр­ти го­во­ри­ло се још од ра­та на Бал­ка­ну де­ве­де­се­тих го­ди­на, да би ко­ју го­ди­ну ка­сни­је по­ста­ле већ „уоби­ча­јен” по­вод за не­ку нео­д­ло­жну вој­ну од­лу­ку око чи­јег до­но­ше­ња је тре­ба­ло при­пре­ми­ти јав­но мње­ње. Јер ко нор­ма­лан мо­же да то­ле­ри­ше та­кве ства­ри као што су др­жа­ње из­глад­не­лих љу­ди у ло­го­ри­ма опа­са­ним бо­дљи­ка­вом жи­цом, ма­сов­на уби­ста­ва де­це, љу­ди у ре­ду за хлеб, упо­тре­бу бој­них отро­ва... Мар­ка­ле, Ра­чак, Ирак, Ли­би­ја...

Нај­све­жи­ји при­мер јед­ног та­квог звер­ског на­па­да су ста­нов­ни­ци, углав­ном де­ца, си­риј­ске Ду­ме, не­да­ле­ко од Да­ма­ска. Овај на­вод­ни на­пад, ко­ји, прав­ним је­зи­ком ре­че­но, ни­је по­твр­ђен из не­за­ви­сних из­во­ра, по­слу­жио је за нај­ве­ће вој­но за­о­штра­ва­ње из­ме­ђу САД и Ру­си­је. Екс­пло­зи­ји ове бом­бе, ко­ја је пре­ма раз­ли­чи­тим из­во­ри­ма на­вод­но уби­ла из­ме­ђу 40 и 70 љу­ди, прет­хо­ди­ла је јед­на ма­ња ко­ја се до­го­ди­ла не­да­ле­ко од са­мог ср­ца Лон­до­на. На­вод­но је екс­пло­ди­ра­ла на вра­ти­ма дво­стру­ког, ру­ско-бри­тан­ског, шпи­ју­на Сер­ге­ја Скри­па­ља и иза­зва­ла те­шке здрав­стве­не по­сле­ди­це ње­му и ње­го­вој кћер­ки Ју­ли­ји. 

Бри­тан­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Бо­рис Џон­сон је твр­дио две не­де­ље уочи пред­сед­нич­ких из­бо­ра у Ру­си­ји, ка­да се на­пад у Сол­збе­ри­ју до­го­дио, да је „вр­ло ве­ро­ват­но” баш Вла­ди­мир Пу­тин лич­но на­ре­дио упо­тре­бу нер­вног га­са. По­сле­ди­ца ове „но­ви­чок” бом­бе је про­те­ри­ва­ње сто­ти­не при­пад­ни­ка ру­ског ди­пло­мат­ског осо­бља из ви­ше од 20 др­жа­ва. И уз­врат­ним ме­ра­ма истог оби­ма из Мо­скве. 

НА­МЕ­ШТЕ­НА СЦЕ­НА: Сум­ње у ове упо­тре­бе хе­миј­ског оруж­ја мо­гу се по­не­где чу­ти. Али пра­ви ма­ли скан­дал тим по­во­дом до­го­дио се у Би-Би-Си­ју. Про­ду­цент за­по­слен у овој ме­диј­ској ку­ћи из­ра­зио је не­ве­ри­цу да је за на­вод­ни хе­миј­ски на­пад у Си­ри­ји од­го­во­ран Ба­шар ел Асад. Он је на „Тви­те­ру” на­пи­сао да је зга­ђен и умо­ран од „на­ме­ште­них” сце­на.  

„Сит сам ак­ти­ви­ста и по­бу­ње­ни­ка ко­ји ле­ше­ве мр­тве де­це ко­ри­сте да на­ме­сте емо­тив­не сце­не за за­пад­но тр­жи­ште. Он­да се пи­та­ју за­што озбиљ­ни но­ви­на­ри до­во­де у пи­та­ње де­ло­ве тог на­ра­ти­ва”, на­пи­сао је про­ду­цент Би-Би-Си­ја Ри­јам Да­ла­ти. А он­да је тај свој ко­мен­тар из­бри­сао. 

Ме­ђу­тим, не­ки тви­те­ра­ши су са­чу­ва­ли ње­го­ву об­ја­ву и по­но­во је по­ста­ви­ли с пи­та­њи­ма за­што је то ура­дио, као и ко­мен­та­ри­ма да га је ве­ро­ват­но Би-Би-Си на то при­мо­рао. Про­ду­цент Да­ла­ти је од­го­во­рио да је твит обри­сао јер се ко­сио с уре­ђи­вач­ком по­ли­ти­ком и об­ја­снио да се то од­но­си на упо­тре­бу из­ра­за „сит сам”, али не и на са­му тврд­њу да је сни­мак „по­след­њег за­гр­ља­ја” си­риј­ске де­вој­чи­це – на­ме­штен. На­пи­сао је да су они ко­ји по­др­жа­ва­ју по­бу­ње­ни­ке по­ста­ви­ли сце­ну „по­след­њи за­гр­љај” за фо­то­гра­фи­са­ње у ко­јој се ви­ди мр­тво де­те, жр­тва хе­миј­ског на­па­да у Ду­ми, ка­ко гр­ли та­ко­ђе мр­твог му­шкар­ца по­ред се­бе. На дру­гим по­је­ди­нач­ним фо­то­гра­фи­ја­ма ове две жр­тве су при­ка­за­не на одво­је­ним ме­сти­ма, ка­ко ле­же на дру­га­чи­јим под­ло­га­ма, а по­ред њи­хо­вих те­ла су дру­ге жр­тве. (Ове фо­то­гра­фи­је се мо­гу ви­де­ти на „Тви­те­ру”, а ни­су об­ја­вље­не у „По­ли­ти­ци” због уз­не­ми­ра­ва­ју­ћег са­др­жа­ја.) „И да­ље твр­дим да је ’по­след­њи за­гр­љај’ на­ме­штен”, ре­као је Да­ла­ти.

СА­ДА­МО­ВЕ БЕ­БЕ: Шест го­ди­на по­сле кон­тро­верз­не од­лу­ке та­да­шњег бри­тан­ског пре­ми­је­ра То­ни­ја Бле­ра да Бри­та­ни­ја по­др­жи Аме­рич­ку ин­ва­зи­ју на Ирак, ко­ја је из­ве­де­на у ма­ту 2003. го­ди­не, оформ­ље­на је ко­ми­си­ја ко­ја је по­сле још се­дам го­ди­на обе­ло­да­ни­ла из­ве­штај. Чил­ко­тов из­ве­штај уста­но­вио је да је Блер об­ма­нуо бри­тан­ску јав­ност на­во­де­ћи је да по­ве­ру­је да је ин­ва­зи­ја оправ­да­на и ле­гал­на. Се­ћа­те ли се 312 бе­ба из­ва­ђе­них из ин­ку­ба­то­ра и оста­вље­них да умру? При­ча о Са­да­мо­вим звер­стви­ма је по­на­вља­на у раз­ма­ци­ма од не­ко­ли­ко го­ди­на. Док ни­је упа­ли­ла.