Како спасти Истанбул

Кон­вен­ци­јом из Мон­треа, ко­ја је усво­је­на 1936. го­ди­не, у вре­ме ми­ра тр­го­вач­ким ла­ђа­ма је га­ран­то­ван сло­бо­дан про­лаз кроз мо­ре­у­зе ко­ји раз­два­ја­ју два кон­ти­нен­та. Огра­ни­че­ња су пред­ви­ђе­на са­мо за рат­не бро­до­ве пре све­га за зе­мље ко­је не из­ла­зе на Цр­но мо­ре. Али, у ме­ђу­вре­ме­ну Бос­фор је по­стао те­сан по­го­то­во што су на Кав­ка­зу, у Ру­си­ји и Ру­му­ни­ји про­на­ђе­на огром­на на­ла­зи­шта га­са и наф­те ко­ји се до ку­па­ца тран­спор­ту­ју и кроз 15-ми­ли­он­ски ме­га­ло­по­лис.

Ка­да је пре осам де­це­ни­ја усва­ја­на кон­вен­ци­ја у Мон­треу кроз мо­ре­у­зе је го­ди­шње про­ла­зи­ло све­га 4.500 углав­ном ма­њих бро­до­ва, а 2017. чак 80.000, твр­де ис­тан­бул­ски ме­ди­ји. Про­блем је што је у Бос­фо­ру све ви­ше тан­ке­ра ко­ји пре­во­зе пе­тро­леј и опа­сне хе­миј­ске ма­те­ри­ја­ле ко­ји у слу­ча­ју ха­ва­ри­је мо­гу у тре­нут­ку да се пре­тво­ре у ра­зор­не бом­бе.

У Фон­да­ци­ји за по­мор­ску без­бед­ност твр­де да је Бос­фор по­стао нај­о­па­сни­ји мор­ски про­лаз у све­ту, три пу­та оп­те­ре­ће­ни­ји од Су­ец­ког ка­на­ла. У ње­му се го­ди­шње де­си ви­ше од сто ин­ци­де­на­та, ко­ји се за­сад сре­ћом углав­ном за­вр­ша­ва­ју без те­жих по­сле­ди­ца пре све­га за­хва­љу­ју­ћи об­у­че­ним тур­ским ка­пе­та­ни­ма ко­ји у по­след­ње вре­ме пре­ма до­го­во­ру упра­вља­ју и стра­ним ла­ђа­ма по­што до­бро по­зна­ју мно­го­број­не зам­ке ко­је вре­ба­ју у не­мир­ном мо­ре­у­зу ко­ји је че­сто и под ма­глом.

Мно­ги жи­те­љи Ис­тан­бу­ла се са при­мет­ним уз­бу­ђе­њем при­се­ћа­ју стра­вич­ног су­да­ра грч­ког тр­го­вач­ког бро­да и ру­мун­ског тан­ке­ра ко­ји је екс­пло­ди­рао у но­вем­бру 1979. го­ди­не. Пла­мен је про­гу­тао 42 мор­на­ра, а из­ли­ве­на наф­та је на ужа­са­ва­ње гра­ђа­на го­ре­ла да­ни­ма. У Ис­тан­бу­лу се не­де­ља­ма је­два ди­са­ло. Са­мо да се то ви­ше ни­кад не по­но­ви, ка­жу све­до­ци тог тра­гич­ног до­га­ђа­ја. Гра­ђа­ни су би­ли у шо­ку и 2003. го­ди­не ка­да се у Бос­фо­ру на­су­као брод под гру­зиј­ском за­ста­вом из ко­га се из­ли­ло 480 то­на наф­те. По­след­ња ха­ва­ри­ја мал­те­шког бро­да, ко­ји је пло­вио из Ру­си­је ка Са­у­диј­ској Ара­би­ји, но­ва је опо­ме­на да не­што хит­но тре­ба пред­у­зе­ти док не бу­де доц­кан.

Тур­ска је и ра­ни­је на­ја­вљи­ва­ла да ће тра­жи­ти про­ме­ну кон­вен­ци­је из Мон­треа али ни­је у то­ме ус­пе­ла да убе­ди све зе­мље у ре­ги­о­ну пре свих Ру­си­ју и Грч­ку. У та­квој си­ту­а­ци­ји пред­сед­ник Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган је 2011. го­ди­не на­ја­вио из­град­њу „Ка­на­ла Ис­тан­бул” од Цр­ног до Мра­мор­ног мо­ра ко­ји би за­о­би­шао Бос­фор. По­сле ин­ци­ден­та са мал­те­шким бро­дом по­но­во се по­те­же тај, ка­ко су га у ме­ђу­вре­ме­ну но­ви­на­ри на­зва­ли „Лу­ди про­је­кат” чи­ју це­ну до­сад ни­ко ни­је јав­но из­у­стио али су си­гур­но у пи­та­њу ми­ли­јар­де до­ла­ра.

Пре­ма до­са­да­шњим на­ја­ва­ма ка­нал би се ко­пао са европ­ске стра­не од Ис­тан­бу­ла. Био би дуг од 40 до 45 ки­ло­ме­та­ра, ши­рок 150 а ду­бок 25 ме­та­ра. Он би тре­ба­ло да спа­си Ис­тан­бул, јер би се из Бос­фо­ра из­ме­сти­ли тан­ке­ри и дру­ге пло­ве­ће гр­до­си­је ко­је угро­жа­ва­ју ме­га­ло­по­лис. Али то ће отво­ри­ти но­ве про­бле­ме: ко­ри­шће­ње ка­на­ла брод­ске ком­па­ни­је би мо­ра­ле да пла­ћа­ју, док је са­да про­лаз кроз мо­ре­у­зе сло­бо­дан. Пре­ма до­са­да­шњим на­ја­ва­ма ка­нал би тре­ба­ло да се про­ко­па до 2023. го­ди­не, ка­да се у Тур­ској на­ја­вљу­је пом­пе­зно обе­ле­жа­ва­ње 100-го­ди­шњи­це про­гла­ше­ња ре­пу­бли­ке.