Kako spasti Istanbul

Kon­ven­ci­jom iz Mon­trea, ko­ja je usvo­je­na 1936. go­di­ne, u vre­me mi­ra tr­go­vač­kim la­đa­ma je ga­ran­to­van slo­bo­dan pro­laz kroz mo­re­u­ze ko­ji raz­dva­ja­ju dva kon­ti­nen­ta. Ogra­ni­če­nja su pred­vi­đe­na sa­mo za rat­ne bro­do­ve pre sve­ga za ze­mlje ko­je ne iz­la­ze na Cr­no mo­re. Ali, u me­đu­vre­me­nu Bos­for je po­stao te­san po­go­to­vo što su na Kav­ka­zu, u Ru­si­ji i Ru­mu­ni­ji pro­na­đe­na ogrom­na na­la­zi­šta ga­sa i naf­te ko­ji se do ku­pa­ca tran­spor­tu­ju i kroz 15-mi­li­on­ski me­ga­lo­po­lis.

Ka­da je pre osam de­ce­ni­ja usva­ja­na kon­ven­ci­ja u Mon­treu kroz mo­re­u­ze je go­di­šnje pro­la­zi­lo sve­ga 4.500 uglav­nom ma­njih bro­do­va, a 2017. čak 80.000, tvr­de is­tan­bul­ski me­di­ji. Pro­blem je što je u Bos­fo­ru sve vi­še tan­ke­ra ko­ji pre­vo­ze pe­tro­lej i opa­sne he­mij­ske ma­te­ri­ja­le ko­ji u slu­ča­ju ha­va­ri­je mo­gu u tre­nut­ku da se pre­tvo­re u ra­zor­ne bom­be.

U Fon­da­ci­ji za po­mor­sku bez­bed­nost tvr­de da je Bos­for po­stao naj­o­pa­sni­ji mor­ski pro­laz u sve­tu, tri pu­ta op­te­re­će­ni­ji od Su­ec­kog ka­na­la. U nje­mu se go­di­šnje de­si vi­še od sto in­ci­de­na­ta, ko­ji se za­sad sre­ćom uglav­nom za­vr­ša­va­ju bez te­žih po­sle­di­ca pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći ob­u­če­nim tur­skim ka­pe­ta­ni­ma ko­ji u po­sled­nje vre­me pre­ma do­go­vo­ru upra­vlja­ju i stra­nim la­đa­ma po­što do­bro po­zna­ju mno­go­broj­ne zam­ke ko­je vre­ba­ju u ne­mir­nom mo­re­u­zu ko­ji je če­sto i pod ma­glom.

Mno­gi ži­te­lji Is­tan­bu­la se sa pri­met­nim uz­bu­đe­njem pri­se­ća­ju stra­vič­nog su­da­ra grč­kog tr­go­vač­kog bro­da i ru­mun­skog tan­ke­ra ko­ji je eks­plo­di­rao u no­vem­bru 1979. go­di­ne. Pla­men je pro­gu­tao 42 mor­na­ra, a iz­li­ve­na naf­ta je na uža­sa­va­nje gra­đa­na go­re­la da­ni­ma. U Is­tan­bu­lu se ne­de­lja­ma je­dva di­sa­lo. Sa­mo da se to vi­še ni­kad ne po­no­vi, ka­žu sve­do­ci tog tra­gič­nog do­ga­đa­ja. Gra­đa­ni su bi­li u šo­ku i 2003. go­di­ne ka­da se u Bos­fo­ru na­su­kao brod pod gru­zij­skom za­sta­vom iz ko­ga se iz­li­lo 480 to­na naf­te. Po­sled­nja ha­va­ri­ja mal­te­škog bro­da, ko­ji je plo­vio iz Ru­si­je ka Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, no­va je opo­me­na da ne­što hit­no tre­ba pred­u­ze­ti dok ne bu­de doc­kan.

Tur­ska je i ra­ni­je na­ja­vlji­va­la da će tra­ži­ti pro­me­nu kon­ven­ci­je iz Mon­trea ali ni­je u to­me us­pe­la da ube­di sve ze­mlje u re­gi­o­nu pre svih Ru­si­ju i Grč­ku. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan je 2011. go­di­ne na­ja­vio iz­grad­nju „Ka­na­la Is­tan­bul” od Cr­nog do Mra­mor­nog mo­ra ko­ji bi za­o­bi­šao Bos­for. Po­sle in­ci­den­ta sa mal­te­škim bro­dom po­no­vo se po­te­že taj, ka­ko su ga u me­đu­vre­me­nu no­vi­na­ri na­zva­li „Lu­di pro­je­kat” či­ju ce­nu do­sad ni­ko ni­je jav­no iz­u­stio ali su si­gur­no u pi­ta­nju mi­li­jar­de do­la­ra.

Pre­ma do­sa­da­šnjim na­ja­va­ma ka­nal bi se ko­pao sa evrop­ske stra­ne od Is­tan­bu­la. Bio bi dug od 40 do 45 ki­lo­me­ta­ra, ši­rok 150 a du­bok 25 me­ta­ra. On bi tre­ba­lo da spa­si Is­tan­bul, jer bi se iz Bos­fo­ra iz­me­sti­li tan­ke­ri i dru­ge plo­ve­će gr­do­si­je ko­je ugro­ža­va­ju me­ga­lo­po­lis. Ali to će otvo­ri­ti no­ve pro­ble­me: ko­ri­šće­nje ka­na­la brod­ske kom­pa­ni­je bi mo­ra­le da pla­ća­ju, dok je sa­da pro­laz kroz mo­re­u­ze slo­bo­dan. Pre­ma do­sa­da­šnjim na­ja­va­ma ka­nal bi tre­ba­lo da se pro­ko­pa do 2023. go­di­ne, ka­da se u Tur­skoj na­ja­vlju­je pom­pe­zno obe­le­ža­va­nje 100-go­di­šnji­ce pro­gla­še­nja re­pu­bli­ke.