Договорени рат од 50 минута
Некада смо имали ратове који су трајали по више година, после су дошли ратови од седам дана, па онда бомбардовање СР Југославије у трајању од 78 дана, да би сада најновији ваздушно-ракетни „рат” САД, Велике Британије и Француске против Сирије трајао читавих 50 минута. Не само да је трајао 50 минута већ је, по свему судећи, био и прећутно договорен. И сви сада могу да кажу да су остали чистог образа и непоражени. Односно, поражене су, и то дефинитивно, само УН које више нико и не пита за некакву дозволу када креће у ратну акцију.
Америка је извршила ракетирање Сирије и поред свих упозорења Русије. Лансиране су, по руским тврдњама, 103 крстареће ракете разних типова, а сиријска ПВО наводно је оборила 71 пројектил. Ако је тај податак истинит, онда је то сјајан успех сиријске ПВО будући да она већином располаже старим совјетским ПВО системима типа „куб”, „нева” и „СА-5 гамон”, односно „С-200”. Сирија има и модерније ПВО системе типа „бук М1” и „панцир”, вероватно су посаде на тим системима сада много боље обучене, а није искључено да су састављене и од руских ветерана.
У сваком случају, ако је од 103 лансиране ракете ПВО Сирије оборила њих 71, то је велика ефикасност. А њу, нажалост, нико не може и доказати. Јер Пентагон ће тврдити да није оборена ни једна једина ракета, а Москва и Дамаск говоре о 71 обореној. Војни ефекти бомбардовања и ракетирања циљева у Сирији су минимални, нема већег броја погинулих, материјална штета и није посебно велика, војна техника Сирије није ни дирнута, Башар ел Асад је сада чвршће на власти него што је био пре шест година када је рат почињао.
Овај 50-минутни рат, ипак, повлачи и нека питања и неке закључке, које сам на овим страницама поставио у прошлом тексту. Ако су Руси знали још пре месец дана за хемијску намештаљку у Думи, која може да ескалира у бомбардовање Сирије, шта су чекали с довлачењем војних појачања у то подручје? Лоше процене обавештајних служби или уверење дипломатије да се ствар може умирити и испеглати? После случаја Скрипаљ дошао је случај Дума, зар нико у Москви није могао да претпостави да следи бомбардовање? Ако су Руси у почетку говорили да ће директно војно одговорити ако у Сирији буду угрожени животи њихових војника, чему затим изјаве разних руских сенатора да неће дозволити удар америчких ракета по Сирији. Истина, у Москви су то касније мало и прецизирали тако да неће дозволити удар по снагама Башара ел Асада и по владиним зградама у Дамаску. И то се тако и догодило.
Американци су претходно обавестили Русе шта ће да гађају, Сиријци су преходно евакуисали живу силу и технику с локација које ће бити гађане, уследио је удар са 103 ракете, а могао је то бити напад и с 250 до 300 крстарећих пројектила, погођено је неколико објеката, нешто, а можда и више од нешто, ракета је и срушено, Башар ел Асад је ујутро мирно ушетао у своју палату у Дамаску, Сиријци играју „коло ала Ф-117” поред кратера оборених америчких ракета, Руси стално понављају како „америчке, британске и француске ракете нису ушле у зону одговорности руских ракетних система ’С-300’ и ’С-400’”, Доналд Трамп као мачак преде и напросто се топи од среће због акције, његов пријатељ Путин му је опет помогао, што не значи да ће му то неком другом згодом Трамп и вратити. Или, можда и хоће око Украјине...
Углавном, тресла се гора, родио се миш. Нема судњег дана, нема трећег светског рата, пашће тиражи новина. Руси могу да кажу да се Амери нису усудили да гађају њихове базе у Сирији, да се нису усудили да гађају владине зграде у Дамаску и да нису директно гађали сиријску војску. И да је то био разлог зашто су системи „С-300” и „С-400” остали на лансирним уређајима. И да је то у постојећим околностима била и најбоља могућа „трговина”. С друге стране, Трамп није „подвио реп”, бомбардовање је било строго селективно, просторно и временски врло ограничено.
Но, Москва ће, ипак, морати да размисли до које границе може и даље да наступа с већ излизаним синтагмама о кршењу међународног права, о потреби да се свет не гура на ивицу рата и с осталим бедастоћама из пацифистичког арсенала. Ако имаш ПВО и говориш да је најбољи на свету, а константно избегаваш да га икада употребиш, онда се полако губи кредибилитет. Наравно, потребно је добро одвагати када га употребити, али онда су и непотребне изјаве руских сенатора типа „оборићемо све америчке ракете”.
Заправо, волео бих да видим детаље војног уговора Москве и Дамаска. Шта тамо пише? Ако стоји да је Москва дужна да помогне борбу Сирије против терориста и да за ту услугу Дамаск даје Москви две војне базе, онда је све у реду. Али, ако стоји да се Москва обавезала да штити Сирију од сваке врсте унутрашње и спољне агресије, е онда горак укус остаје...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
