Dogovoreni rat od 50 minuta
Nekada smo imali ratove koji su trajali po više godina, posle su došli ratovi od sedam dana, pa onda bombardovanje SR Jugoslavije u trajanju od 78 dana, da bi sada najnoviji vazdušno-raketni „rat” SAD, Velike Britanije i Francuske protiv Sirije trajao čitavih 50 minuta. Ne samo da je trajao 50 minuta već je, po svemu sudeći, bio i prećutno dogovoren. I svi sada mogu da kažu da su ostali čistog obraza i neporaženi. Odnosno, poražene su, i to definitivno, samo UN koje više niko i ne pita za nekakvu dozvolu kada kreće u ratnu akciju.
Amerika je izvršila raketiranje Sirije i pored svih upozorenja Rusije. Lansirane su, po ruskim tvrdnjama, 103 krstareće rakete raznih tipova, a sirijska PVO navodno je oborila 71 projektil. Ako je taj podatak istinit, onda je to sjajan uspeh sirijske PVO budući da ona većinom raspolaže starim sovjetskim PVO sistemima tipa „kub”, „neva” i „SA-5 gamon”, odnosno „S-200”. Sirija ima i modernije PVO sisteme tipa „buk M1” i „pancir”, verovatno su posade na tim sistemima sada mnogo bolje obučene, a nije isključeno da su sastavljene i od ruskih veterana.
U svakom slučaju, ako je od 103 lansirane rakete PVO Sirije oborila njih 71, to je velika efikasnost. A nju, nažalost, niko ne može i dokazati. Jer Pentagon će tvrditi da nije oborena ni jedna jedina raketa, a Moskva i Damask govore o 71 oborenoj. Vojni efekti bombardovanja i raketiranja ciljeva u Siriji su minimalni, nema većeg broja poginulih, materijalna šteta i nije posebno velika, vojna tehnika Sirije nije ni dirnuta, Bašar el Asad je sada čvršće na vlasti nego što je bio pre šest godina kada je rat počinjao.
Ovaj 50-minutni rat, ipak, povlači i neka pitanja i neke zaključke, koje sam na ovim stranicama postavio u prošlom tekstu. Ako su Rusi znali još pre mesec dana za hemijsku nameštaljku u Dumi, koja može da eskalira u bombardovanje Sirije, šta su čekali s dovlačenjem vojnih pojačanja u to područje? Loše procene obaveštajnih službi ili uverenje diplomatije da se stvar može umiriti i ispeglati? Posle slučaja Skripalj došao je slučaj Duma, zar niko u Moskvi nije mogao da pretpostavi da sledi bombardovanje? Ako su Rusi u početku govorili da će direktno vojno odgovoriti ako u Siriji budu ugroženi životi njihovih vojnika, čemu zatim izjave raznih ruskih senatora da neće dozvoliti udar američkih raketa po Siriji. Istina, u Moskvi su to kasnije malo i precizirali tako da neće dozvoliti udar po snagama Bašara el Asada i po vladinim zgradama u Damasku. I to se tako i dogodilo.
Amerikanci su prethodno obavestili Ruse šta će da gađaju, Sirijci su prehodno evakuisali živu silu i tehniku s lokacija koje će biti gađane, usledio je udar sa 103 rakete, a mogao je to biti napad i s 250 do 300 krstarećih projektila, pogođeno je nekoliko objekata, nešto, a možda i više od nešto, raketa je i srušeno, Bašar el Asad je ujutro mirno ušetao u svoju palatu u Damasku, Sirijci igraju „kolo ala F-117” pored kratera oborenih američkih raketa, Rusi stalno ponavljaju kako „američke, britanske i francuske rakete nisu ušle u zonu odgovornosti ruskih raketnih sistema ’S-300’ i ’S-400’”, Donald Tramp kao mačak prede i naprosto se topi od sreće zbog akcije, njegov prijatelj Putin mu je opet pomogao, što ne znači da će mu to nekom drugom zgodom Tramp i vratiti. Ili, možda i hoće oko Ukrajine...
Uglavnom, tresla se gora, rodio se miš. Nema sudnjeg dana, nema trećeg svetskog rata, pašće tiraži novina. Rusi mogu da kažu da se Ameri nisu usudili da gađaju njihove baze u Siriji, da se nisu usudili da gađaju vladine zgrade u Damasku i da nisu direktno gađali sirijsku vojsku. I da je to bio razlog zašto su sistemi „S-300” i „S-400” ostali na lansirnim uređajima. I da je to u postojećim okolnostima bila i najbolja moguća „trgovina”. S druge strane, Tramp nije „podvio rep”, bombardovanje je bilo strogo selektivno, prostorno i vremenski vrlo ograničeno.
No, Moskva će, ipak, morati da razmisli do koje granice može i dalje da nastupa s već izlizanim sintagmama o kršenju međunarodnog prava, o potrebi da se svet ne gura na ivicu rata i s ostalim bedastoćama iz pacifističkog arsenala. Ako imaš PVO i govoriš da je najbolji na svetu, a konstantno izbegavaš da ga ikada upotrebiš, onda se polako gubi kredibilitet. Naravno, potrebno je dobro odvagati kada ga upotrebiti, ali onda su i nepotrebne izjave ruskih senatora tipa „oborićemo sve američke rakete”.
Zapravo, voleo bih da vidim detalje vojnog ugovora Moskve i Damaska. Šta tamo piše? Ako stoji da je Moskva dužna da pomogne borbu Sirije protiv terorista i da za tu uslugu Damask daje Moskvi dve vojne baze, onda je sve u redu. Ali, ako stoji da se Moskva obavezala da štiti Siriju od svake vrste unutrašnje i spoljne agresije, e onda gorak ukus ostaje...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
