Право лице краљице Хатшепсут

Пре­бо­га­та исто­ри­ја древ­ног Егип­та и да­нас пред­ста­вља ри­зни­цу тај­ни. Та­ко је свет об­и­шла вест о от­кри­ћу у ве­зи с пр­вом же­ном фа­ра­о­ном, кра­љи­цом Хат­шеп­сут, чи­је име зна­чи „нај­пле­ме­ни­ти­ја од свих же­на”.

У скла­ди­шту Уни­вер­зи­те­та Свoнзи у Вел­су го­ди­на­ма је био скри­вен ре­љеф од креч­ња­ка ко­ји је нај­ве­ро­ват­ни­је пред­ста­ва упра­во кра­љи­це Хат­шеп­сут.

Ре­љеф је део ко­лек­ци­је Хен­ри­ја Вел­ко­ма, бо­га­тог фар­ма­це­у­та, и био је за­па­ко­ван у скла­ди­шту од око 1971. го­ди­не, ре­као је проф. Уни­вер­зи­те­та у Свон­зи­ју др Кен Гри­фит, егип­то­лог.

По­што је го­ди­ну да­на ра­ни­је про­на­шао цр­но-бе­лу фо­то­гра­фи­ју де­ла, Гри­фит је за­тра­жио да ре­љеф из­не­су из скла­ди­шта ка­ко би га по­ка­зао сво­јим сту­ден­ти­ма. Чим га је ви­део, знао је да је не­што по­себ­но.

 

Де­ло се са­сто­ји од два сле­пље­на фраг­мен­та, ве­ли­чи­не ве­ћег та­њи­ра. На ње­го­вој пред­њој стра­ни је из­ре­зба­ре­на гла­ва из про­фи­ла, а ве­ћи део ли­ца је од­ло­мљен. 

Хи­је­ро­гли­фи укра­ша­ва­ју про­стор из­над фи­гу­ре. На по­ле­ђи­ни гор­њег фраг­мен­та је нео­би­чан де­ли­ми­чан ре­љеф до­ње по­ло­ви­не му­шког ли­ца с бра­дом.

Пр­во­бит­но се ми­сли­ло да је ан­ти­кви­тет из пе­ри­о­да је­да­на­е­сте ди­на­сти­је, ко­ја је вла­да­ла из­ме­ђу 2134. и 1991. г. пре н. е. Ме­ђу­тим, ка­да је др Гри­фит ужи­во ви­део де­ло, схва­тио је да за­пра­во при­па­да пе­ри­о­ду осам­на­е­сте ди­на­сти­је, од око 1500. до 1292. г. пре н. е.

„Фри­зу­ра, на­чин на ко­ји je ли­це ис­кле­са­но, укљу­чу­ју­ћи и око, сва­ки си­тан де­таљ, ле­пе­за иза гла­ве”, на­вео је др Гри­фит не­ко­ли­ко умет­нич­ких од­ли­ка ко­је су га уве­ри­ле да је реч о умет­но­сти осам­на­е­сте ди­на­сти­је. По­ред то­га, креч­њак у ко­ме је ис­кле­сан ре­љеф истог је ти­па и бо­је као онај у хра­му кра­љи­це Хат­шеп­сут у Де­ир ел Ба­хри­ју код Лук­со­ра. Оно што је Гри­фи­та де­фи­ни­тив­но уве­ри­ло да пред со­бом има пред­ста­ву же­не фа­ра­о­на је­сте ко­ри­шће­ње „жен­ске за­ме­ни­це” на хи­је­ро­гли­фу из­над гла­ве.

На­жа­лост, овo умет­нич­ко де­ло не до­но­си но­ве ин­фор­ма­ци­је о Хат­шеп­сут, пр­вој же­ни фа­ра­о­ну, ћер­ки фа­ра­о­на Тут­мо­са Пр­вог, ко­ја је вла­да­ла из­ме­ђу 1479. и 1458. г. пре н. е. Егип­то­лог Кит Гри­фит је на­вео да ни­је не­у­о­би­ча­је­но да се у ко­лек­ци­ја­ма древ­не еги­пат­ске умет­но­сти ши­ром све­та про­на­ђу фраг­мен­ти из ком­плек­са у Де­ир ел Ба­хри­ју с об­зи­ром на то да су по­чет­ком 19. ве­ка лов­ци на бла­го на­ве­ли­ко про­да­ва­ли ре­ље­фе укра­де­не с ан­тич­ких ло­ка­ли­те­та.

Ен­гле­ски егип­то­лог је при­ме­тио да да­на­шњи из­глед овог де­ла све­до­чи о не­мар­ном од­но­су пре­ма исто­риј­ским ар­те­фак­ти­ма. На­и­ме, оно што је са­да до­њи фраг­мент ре­ље­фа, а то је део му­шког ли­ца с бра­дом, пр­во­бит­но је би­ло из­ре­зба­ре­но на по­ле­ђи­ни гор­њег фраг­мен­та. Одва­ја­њем по­ле­ђи­не овај ко­мад је мо­гао да се укло­пи као део сла­га­ли­це на од­ло­мље­ну гор­њу по­ло­ви­ну ли­ца кра­љи­це. Гри­фит сма­тра да је нај­ве­ро­ват­ни­је аук­ци­о­нар или про­да­вац ан­ти­кви­те­та с кра­ја 19. ве­ка или с по­чет­ка 20. ве­ка од­лу­чио да ће ре­љеф би­ти мно­го вред­ни­ји ако из­гле­да као цео. Ка­ко ни­је схва­тио да је пред­ста­ва на пред­њој стра­ни жен­ска, ди­лер је ори­ги­нал­ном фраг­мен­ту до­дао ко­мад с му­шком бра­дом.

Иако је Хат­шеп­сут че­сто пред­ста­вља­на с кра­љев­ском бра­дом, што је од­го­ва­ра­ло ње­ном по­ло­жа­ју фа­ра­о­на, бра­да ко­ја је до­да­та гор­њем де­лу ње­ног ори­ги­нал­ног ли­ка је крат­ка, а та­кву су обич­но но­си­ли зва­нич­ни­ци ни­жег ран­га.

С об­зи­ром на ва­жност овог ан­ти­кви­те­та, гла­ва Хат­шеп­сут је за­у­век на­пу­сти­ла скла­ди­ште и тре­нут­но је део по­став­ке у Еги­пат­ском цен­тру гра­да Свон­зи­ја.