Pravo lice kraljice Hatšepsut

Pre­bo­ga­ta isto­ri­ja drev­nog Egip­ta i da­nas pred­sta­vlja ri­zni­cu taj­ni. Ta­ko je svet ob­i­šla vest o ot­kri­ću u ve­zi s pr­vom že­nom fa­ra­o­nom, kra­lji­com Hat­šep­sut, či­je ime zna­či „naj­ple­me­ni­ti­ja od svih že­na”.

U skla­di­štu Uni­ver­zi­te­ta Svonzi u Vel­su go­di­na­ma je bio skri­ven re­ljef od kreč­nja­ka ko­ji je naj­ve­ro­vat­ni­je pred­sta­va upra­vo kra­lji­ce Hat­šep­sut.

Re­ljef je deo ko­lek­ci­je Hen­ri­ja Vel­ko­ma, bo­ga­tog far­ma­ce­u­ta, i bio je za­pa­ko­van u skla­di­štu od oko 1971. go­di­ne, re­kao je prof. Uni­ver­zi­te­ta u Svon­zi­ju dr Ken Gri­fit, egip­to­log.

Po­što je go­di­nu da­na ra­ni­je pro­na­šao cr­no-be­lu fo­to­gra­fi­ju de­la, Gri­fit je za­tra­žio da re­ljef iz­ne­su iz skla­di­šta ka­ko bi ga po­ka­zao svo­jim stu­den­ti­ma. Čim ga je vi­deo, znao je da je ne­što po­seb­no.

 

De­lo se sa­sto­ji od dva sle­plje­na frag­men­ta, ve­li­či­ne ve­ćeg ta­nji­ra. Na nje­go­voj pred­njoj stra­ni je iz­re­zba­re­na gla­va iz pro­fi­la, a ve­ći deo li­ca je od­lo­mljen. 

Hi­je­ro­gli­fi ukra­ša­va­ju pro­stor iz­nad fi­gu­re. Na po­le­đi­ni gor­njeg frag­men­ta je neo­bi­čan de­li­mi­čan re­ljef do­nje po­lo­vi­ne mu­škog li­ca s bra­dom.

Pr­vo­bit­no se mi­sli­lo da je an­ti­kvi­tet iz pe­ri­o­da je­da­na­e­ste di­na­sti­je, ko­ja je vla­da­la iz­me­đu 2134. i 1991. g. pre n. e. Me­đu­tim, ka­da je dr Gri­fit uži­vo vi­deo de­lo, shva­tio je da za­pra­vo pri­pa­da pe­ri­o­du osam­na­e­ste di­na­sti­je, od oko 1500. do 1292. g. pre n. e.

„Fri­zu­ra, na­čin na ko­ji je li­ce is­kle­sa­no, uklju­ču­ju­ći i oko, sva­ki si­tan de­talj, le­pe­za iza gla­ve”, na­veo je dr Gri­fit ne­ko­li­ko umet­nič­kih od­li­ka ko­je su ga uve­ri­le da je reč o umet­no­sti osam­na­e­ste di­na­sti­je. Po­red to­ga, kreč­njak u ko­me je is­kle­san re­ljef istog je ti­pa i bo­je kao onaj u hra­mu kra­lji­ce Hat­šep­sut u De­ir el Ba­hri­ju kod Luk­so­ra. Ono što je Gri­fi­ta de­fi­ni­tiv­no uve­ri­lo da pred so­bom ima pred­sta­vu že­ne fa­ra­o­na je­ste ko­ri­šće­nje „žen­ske za­me­ni­ce” na hi­je­ro­gli­fu iz­nad gla­ve.

Na­ža­lost, ovo umet­nič­ko de­lo ne do­no­si no­ve in­for­ma­ci­je o Hat­šep­sut, pr­voj že­ni fa­ra­o­nu, ćer­ki fa­ra­o­na Tut­mo­sa Pr­vog, ko­ja je vla­da­la iz­me­đu 1479. i 1458. g. pre n. e. Egip­to­log Kit Gri­fit je na­veo da ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no da se u ko­lek­ci­ja­ma drev­ne egi­pat­ske umet­no­sti ši­rom sve­ta pro­na­đu frag­men­ti iz kom­plek­sa u De­ir el Ba­hri­ju s ob­zi­rom na to da su po­čet­kom 19. ve­ka lov­ci na bla­go na­ve­li­ko pro­da­va­li re­lje­fe ukra­de­ne s an­tič­kih lo­ka­li­te­ta.

En­gle­ski egip­to­log je pri­me­tio da da­na­šnji iz­gled ovog de­la sve­do­či o ne­mar­nom od­no­su pre­ma isto­rij­skim ar­te­fak­ti­ma. Na­i­me, ono što je sa­da do­nji frag­ment re­lje­fa, a to je deo mu­škog li­ca s bra­dom, pr­vo­bit­no je bi­lo iz­re­zba­re­no na po­le­đi­ni gor­njeg frag­men­ta. Odva­ja­njem po­le­đi­ne ovaj ko­mad je mo­gao da se uklo­pi kao deo sla­ga­li­ce na od­lo­mlje­nu gor­nju po­lo­vi­nu li­ca kra­lji­ce. Gri­fit sma­tra da je naj­ve­ro­vat­ni­je auk­ci­o­nar ili pro­da­vac an­ti­kvi­te­ta s kra­ja 19. ve­ka ili s po­čet­ka 20. ve­ka od­lu­čio da će re­ljef bi­ti mno­go vred­ni­ji ako iz­gle­da kao ceo. Ka­ko ni­je shva­tio da je pred­sta­va na pred­njoj stra­ni žen­ska, di­ler je ori­gi­nal­nom frag­men­tu do­dao ko­mad s mu­škom bra­dom.

Iako je Hat­šep­sut če­sto pred­sta­vlja­na s kra­ljev­skom bra­dom, što je od­go­va­ra­lo nje­nom po­lo­ža­ju fa­ra­o­na, bra­da ko­ja je do­da­ta gor­njem de­lu nje­nog ori­gi­nal­nog li­ka je krat­ka, a ta­kvu su obič­no no­si­li zva­nič­ni­ci ni­žeg ran­ga.

S ob­zi­rom na va­žnost ovog an­ti­kvi­te­ta, gla­va Hat­šep­sut je za­u­vek na­pu­sti­la skla­di­šte i tre­nut­no je deo po­stav­ke u Egi­pat­skom cen­tru gra­da Svon­zi­ja.