Повратак живог писца

Недеља, на Цвети, могла би бити важан датум и за Радио-телевизију Србије. У програм је ушло, ауторски, дело једног значајног писца, али живог.

Није неуобичајено да се поједини наслови Нушића, Сремца, Андрића, Црњанског адаптирају, чак и у више верзија, за телевизијско приказивање. С једне стране, обавеза националне телевизије (јавног сервиса) јесте да и овај део културне баштине буде стално доступан широкој публици, да је подсећа на вредности текстова и подстиче је на упознавање с оригиналима. С друге стране, за ТВ ствараоце је стални извор надахнућа и креативни изазов да литерарно наслеђе протумаче, пренесу и успешно представе средствима свог медија.

Телевизији, међутим, недостају данас писци савременици и отуд је значајно што се Горан Петровић подухватио да напише, по мотивима својих приповедака, сценарио за ТВ филм „Ближњи”.

Некад је било другачије.

Поглед уназад, којим Телевизија Београд обележава пола века свог постојања, зауставља се повремено и на страницама те историје исписане перима Оскара Давича, Данила Киша, Борислава Пекића, Александра Тишме, Александра Поповића, Живојина Павловића... За телевизију, тада млад медиј, писали су млади Мирко Ковач, Брана Црнчевић... Ни зрелији писци нису онда имали предрасуда према телевизији те су је својим уметничким доприносом уводили у зрелост.

Онда се полако прекинула та плодотворна веза.

Телевизија више није била привлачна писцима јер је на њој бивало све више брзих, инстант, конфекцијски произведених програма, готових матрица – светских формата у које само треба уписати нешто мало локалног. Нестао је цео један жанр, ТВ драма, погодан да се сачувају снага пишчеве речи и особеност његовог стила. Завладале су серије, али се романописцима нису учиниле као занимљив и захвалан списатељски простор.

А ни телевизији нису више били потребни писци литерате већ писци сценарија, аутори који познају природу медија и његове законитости, они који владају не само формом, заплетима, дијалозима, него се добро уклапају у продукцијске услове, ритам снимања, екипни рад... Тражени су нови занати и стваране нове професије.

Да ли се, ипак, писци враћају телевизији?

Ако је тако, појаву би РТС требало да истакне, да је нагласи и оснажи емитовањем на свом Првом програму. Иако подела садржаја између два РТС канала није увек јасна, Први је ипак ударни, те амбициозни подухвати, попут домаћег ТВ филма, заслужују то место. Пре неколико месеци оно је неправедно одузето изврсном ТВ филму „Тегла пуна ваздуха”, по тексту Милице Новковић и у режији Јанка Баљка. Исто важи и за „Ближње”, чији крајњи исход остаје под утиском извесног несклада делова при покушају редитеља Мишка Милојевића да повежереално-надреалне слојеве приповести, да споји наглашено документарне и поетски стилизоване секвенце филма.