Кавкаска „агресија“

Званични Тбилиси је у понедељак најавио да ће у Уједињеним нацијама уложити најоштрији протест против „агресије” која је дан раније извршена од стране Русије на грузијску територију и имовину. Реч је о инциденту у којем је над небом Абхазије уништена једна грузијска беспилотна шпијунска летилица.

Ма колико обарање војне летилице, па макар и беспилотне, спадало у озбиљне инциденте, недељни случај има по свему необичан след. Укратко, спорни шпијунски авион је уништен на небу изнад територије који већ годинама не признаје власт Тбилисија и функционише као самостална (мада међународно непризната) република. Друго, простор који јесте под контролом Тбилисија ни на који начин није био угрожен. Радило се, дакле, о потенцијално опасној шпијунској мисији коју је у ваздушном простору Абхазије покренула грузијска војна команда, а о чему казује и способност летелице да посао обавља без људске посаде. Дакле, њен евентуални губитак морао је бити урачунат као један од могућих исхода.

Интересантно је да ништа од поменутог у Тбилисију не негирају. Напротив. Али имају своју верзију догађаја. Наиме, најављени протест Светској организацији засновали су на тврдњи да је летилицу уништио авион типа „миг-29”, који није узлетео са неког од војних аеродрома у Абхазији, него је дошао – из Русије. А то је већ чин отворене агресије.

Битка за Абхазију

Руси су, наравно, оптужбе из Тбилисија оценили као најобичнију провокацију и тврде да су сви њихови авиони стационирани у кавкаском подручју у недељу били приземљени, док су пилоти уживали у благодетима недељног нерада. Са друге стране, у Абхазији нису крили одушевљење постигнутим бојним успехом. У Сухумију су уз то убеђени да је, у ствари, реч о америчкој шпијунској летелици, пошто Грузија ни издалека нема средстава да се сама снабде једним тако високософистицираним оруђем.

Чија је, заиста, оборена летилица, а чији „миг-29” вероватно ће још неко време остати тема за међусобне оптужбе. Барем до неког наредног сличног инцидента. Поготово након што је Грузија у марту укључена у систем НАТО-а за размену информација о дешавањима у њеном ваздушном простору и шире, док је Москва недавно покренула широку акцију продубљивања односа са Абхазијом и Јужном Осетијом, третирајући две побуњене републике као фактички независне државе.

И ту смо на правом терену. На самиту земаља западног војног савеза, одржаном почетком месеца у Букурешту, као и приликом потоњег сусрета председника Русије Владимира Путина и САД Џорџа Буша у Сочију, тема уласка Грузије (и Украјине) у НАТО остала је као међаш руско-америчког стратешког неслагања. Али у Букурешту су се Путиновим ставовима приклониле и поједине јаке европске државе, посебно Немачка која се оштро успротивила пријему две бивше совјетске републике у редове алијансе. У Берлину су, наиме, прагматичност истакли у први план. Беспредметно и прескупо ширење војног савеза којем нико не прети, уз присаједињење једне велике државе са педесетак милиона житеља (што већ и само по себи изазива несагледиве последице), и друге, мале, којој се тренутно ни границе не знају, супротстављено је сасвим извесном кварењу добрих односа са Русијом. После изнуђеног признавања независности Космета, још један непријатељски сигнал Москви био би заиста превише.

Увенула револуција

У Тбилисију нису крили разочарење букурештанским одлукама. Мање због тога што су остали на листи чекања, а више стога што је за опстанак владајуће гарнитуре улазак у НАТО, практично, једина сламка спаса. Да је тако показало се већ у понедељак након објаве да Нино Бурџанидзе, председница грузијског парламента и једна од кључних личности „револуције ружа” (2003) која је на власт довела садашњег шефа државе Михаила Сакашвилија, одустаје од учешћа на парламентарним изборима заказаним за 21. мај. „Одлука Бурџанидзеове симбол је потпуног краха владајуће врхушке”, оценио је Георгиј Хиндрава, један од лидера опозиције и бивши први човек Министарства за регулисање конфликата са Абхазијом и Јужном Осетијом.

Напори Сакашвилија да убеди земљаке да је током протеклих пет година владао добро и у њиховом интересу не падају на плодно тле. Претерано уздање у прилив пара из Вашингтона и америчку војну заштиту узели су неминовни данак. Грузија спада у ред ретких земаља које још увек нису успеле да нађу своје право место у постхладноратовској Европи, иако се налази на геостратешки изузетно важном месту.

У том лутању погрешни кораци су неминовни. Један од таквих је и лоше окончан недељни шпијунски задатак беспилотне летилице. Грузијске или америчке, свеједно. Политичке последице целог случаја ће се неминовно свалити на власти у Тбилисију. Ако не споља, а оно са стране домаће опозиције –сигурно.