Kavkaska „agresija“

Zvanični Tbilisi je u ponedeljak najavio da će u Ujedinjenim nacijama uložiti najoštriji protest protiv „agresije” koja je dan ranije izvršena od strane Rusije na gruzijsku teritoriju i imovinu. Reč je o incidentu u kojem je nad nebom Abhazije uništena jedna gruzijska bespilotna špijunska letilica.

Ma koliko obaranje vojne letilice, pa makar i bespilotne, spadalo u ozbiljne incidente, nedeljni slučaj ima po svemu neobičan sled. Ukratko, sporni špijunski avion je uništen na nebu iznad teritorije koji već godinama ne priznaje vlast Tbilisija i funkcioniše kao samostalna (mada međunarodno nepriznata) republika. Drugo, prostor koji jeste pod kontrolom Tbilisija ni na koji način nije bio ugrožen. Radilo se, dakle, o potencijalno opasnoj špijunskoj misiji koju je u vazdušnom prostoru Abhazije pokrenula gruzijska vojna komanda, a o čemu kazuje i sposobnost letelice da posao obavlja bez ljudske posade. Dakle, njen eventualni gubitak morao je biti uračunat kao jedan od mogućih ishoda.

Interesantno je da ništa od pomenutog u Tbilisiju ne negiraju. Naprotiv. Ali imaju svoju verziju događaja. Naime, najavljeni protest Svetskoj organizaciji zasnovali su na tvrdnji da je letilicu uništio avion tipa „mig-29”, koji nije uzleteo sa nekog od vojnih aerodroma u Abhaziji, nego je došao – iz Rusije. A to je već čin otvorene agresije.

Bitka za Abhaziju

Rusi su, naravno, optužbe iz Tbilisija ocenili kao najobičniju provokaciju i tvrde da su svi njihovi avioni stacionirani u kavkaskom području u nedelju bili prizemljeni, dok su piloti uživali u blagodetima nedeljnog nerada. Sa druge strane, u Abhaziji nisu krili oduševljenje postignutim bojnim uspehom. U Suhumiju su uz to ubeđeni da je, u stvari, reč o američkoj špijunskoj letelici, pošto Gruzija ni izdaleka nema sredstava da se sama snabde jednim tako visokosofisticiranim oruđem.

Čija je, zaista, oborena letilica, a čiji „mig-29” verovatno će još neko vreme ostati tema za međusobne optužbe. Barem do nekog narednog sličnog incidenta. Pogotovo nakon što je Gruzija u martu uključena u sistem NATO-a za razmenu informacija o dešavanjima u njenom vazdušnom prostoru i šire, dok je Moskva nedavno pokrenula široku akciju produbljivanja odnosa sa Abhazijom i Južnom Osetijom, tretirajući dve pobunjene republike kao faktički nezavisne države.

I tu smo na pravom terenu. Na samitu zemalja zapadnog vojnog saveza, održanom početkom meseca u Bukureštu, kao i prilikom potonjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Džordža Buša u Sočiju, tema ulaska Gruzije (i Ukrajine) u NATO ostala je kao međaš rusko-američkog strateškog neslaganja. Ali u Bukureštu su se Putinovim stavovima priklonile i pojedine jake evropske države, posebno Nemačka koja se oštro usprotivila prijemu dve bivše sovjetske republike u redove alijanse. U Berlinu su, naime, pragmatičnost istakli u prvi plan. Bespredmetno i preskupo širenje vojnog saveza kojem niko ne preti, uz prisajedinjenje jedne velike države sa pedesetak miliona žitelja (što već i samo po sebi izaziva nesagledive posledice), i druge, male, kojoj se trenutno ni granice ne znaju, suprotstavljeno je sasvim izvesnom kvarenju dobrih odnosa sa Rusijom. Posle iznuđenog priznavanja nezavisnosti Kosmeta, još jedan neprijateljski signal Moskvi bio bi zaista previše.

Uvenula revolucija

U Tbilisiju nisu krili razočarenje bukureštanskim odlukama. Manje zbog toga što su ostali na listi čekanja, a više stoga što je za opstanak vladajuće garniture ulazak u NATO, praktično, jedina slamka spasa. Da je tako pokazalo se već u ponedeljak nakon objave da Nino Burdžanidze, predsednica gruzijskog parlamenta i jedna od ključnih ličnosti „revolucije ruža” (2003) koja je na vlast dovela sadašnjeg šefa države Mihaila Sakašvilija, odustaje od učešća na parlamentarnim izborima zakazanim za 21. maj. „Odluka Burdžanidzeove simbol je potpunog kraha vladajuće vrhuške”, ocenio je Georgij Hindrava, jedan od lidera opozicije i bivši prvi čovek Ministarstva za regulisanje konflikata sa Abhazijom i Južnom Osetijom.

Napori Sakašvilija da ubedi zemljake da je tokom proteklih pet godina vladao dobro i u njihovom interesu ne padaju na plodno tle. Preterano uzdanje u priliv para iz Vašingtona i američku vojnu zaštitu uzeli su neminovni danak. Gruzija spada u red retkih zemalja koje još uvek nisu uspele da nađu svoje pravo mesto u posthladnoratovskoj Evropi, iako se nalazi na geostrateški izuzetno važnom mestu.

U tom lutanju pogrešni koraci su neminovni. Jedan od takvih je i loše okončan nedeljni špijunski zadatak bespilotne letilice. Gruzijske ili američke, svejedno. Političke posledice celog slučaja će se neminovno svaliti na vlasti u Tbilisiju. Ako ne spolja, a ono sa strane domaće opozicije –sigurno.