Две истине о рату иду у ђачке уџбенике

У школским програмима историје за осми разред основне школе од сада ће се налазити садржаји који ће, како су за Телевизију Сарајево објаснили надлежни у кантоналним министарствима образовања, ђацима „помоћи да разумеју чињенице о опсади Сарајева, као и о геноциду у Сребреници”, пише „Евроблиц”. Како сазнајемо, у пракси је најдаље отишао Кантон Сарајево, где су планиране новине на корак до школских клупа – јер су измене закона усвојене, а у неколико других кантона у Федерацији БиХ озбиљне активности да следе пут сарајевског кантона увелико трају.

Све се то дешава супротно смерницама за писање уџбеника историје које 2007. донела мултинационална стручна комисија по препоруци Савета Европе и Унеска, а усвојила сва министарства образовања у БиХ, где се наводи да спорне историјске теме могу бити обрађиване у уџбеницима, али уз обавезно навођење различитих интерпретација истих догађаја и уз цитирање различитих историјских извора.

Предвиђено је тим споразумом да језик који се користи у уџбеницима мора бити ослобођен термина и дефиниција које наводе на мржњу и стварају слику непријатеља, а да би аутори уџбеника требало да смање количину информација које се односе на политичку историју, а уџбеници усмерени на стварање заједничког разумевања.

„Уврштавање садржаја који се односе на догађаје између 1992. и 1995. године, а још више издвајање само два садржаја (геноцид у Сребреници и опсада Сарајева) не доприноси деполитизацији наставе историје. Истраживање историјских тема подразумева научно анализирање и договор, укључујући и о изворима, како домаћим, тако и међународним”, рекао је шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Брус Бертон.

Но, неке новине потом уводе и у Српској. Нови наставни план и програм из историје за девети разред, који би требало да се изучава вероватно већ од септембра, припремили су и озваничили у Министарству просвете и културе РС.

План је да ђаке у РС, између осталог, подучавају и о грађанском рату у БиХ, агресији НАТО-а на СР Југославију, питању Космета, самосталности Црне Горе, грађанском рату у БиХ, Дејтонском споразуму, приватизацији, депопулизацији, Емири Кустурици, „Бијелом дугмету”, као и петооктобарским променама, али и Алији Изетбеговићу, Радовану Караџићу, Ратку Младићу, страном интервенционизму...

У Педагошком заводу РС потврђују да је Завод за уџбенике и наставна средства РС већ расписао конкурс за писање уџбеника у складу с објављеним наставним планом и програмом за предмет историја. Директор тог завода Предраг Дамјановић потврдио је за медије да ће ђаци поред лекција о настанку РС, те догађајима у БиХ и на простору бивше Југославије на крају 20. и почетку 21. века, наставити да изучавају и досадашњи садржај. Рекао је и то да се досад поштовао споразум па ђаци у РС нису учили о распаду Југославије и стварању РС, али, како каже, на овај корак су се одлучили јер „други не поштују договорени споразум”. Део српских историчара из Бањалуке већ се благонаклоно изјаснио о намерама републичких власти.

Засад није познато шта ће конкретно да пише у уџбеницима, како онима у РС, тако ни у ФБиХ, јер постоје само задате смернице у наставним плановима.

За наш лист такве намере у оба ентитета прокоментарисали су из Мисије ОЕБС-а у БиХ, где кажу да уврштавање садржаја који се односе на догађаје између 1992. и 1995. на пристрастан начин не доприноси деполитизацији образовања, укључујући ту и наставу историје.

„У постконфликтним друштвима, реформа наставе историје је дуг, осетљив и компликован процес, који захтева ангажман многих носилаца активности и експерата. У протеклих 20 година остварен је одређени напредак у БиХ, који би сада могао бити угрожен догађајима који су почели у Кантону Сарајево, након тога и у неколико других кантона у ФБиХ, као и недавним дешавањима у РС. Врло је вероватно да ће ова дешавања уназадити већ остварени напредак у процесу реформе изучавања историје и продубити поделе у друштву”, каже за наш лист Брус Бертон, шеф Мисије ОЕБС-а.