Dve istine o ratu idu u đačke udžbenike

U školskim programima istorije za osmi razred osnovne škole od sada će se nalaziti sadržaji koji će, kako su za Televiziju Sarajevo objasnili nadležni u kantonalnim ministarstvima obrazovanja, đacima „pomoći da razumeju činjenice o opsadi Sarajeva, kao i o genocidu u Srebrenici”, piše „Evroblic”. Kako saznajemo, u praksi je najdalje otišao Kanton Sarajevo, gde su planirane novine na korak do školskih klupa – jer su izmene zakona usvojene, a u nekoliko drugih kantona u Federaciji BiH ozbiljne aktivnosti da slede put sarajevskog kantona uveliko traju.

Sve se to dešava suprotno smernicama za pisanje udžbenika istorije koje 2007. donela multinacionalna stručna komisija po preporuci Saveta Evrope i Uneska, a usvojila sva ministarstva obrazovanja u BiH, gde se navodi da sporne istorijske teme mogu biti obrađivane u udžbenicima, ali uz obavezno navođenje različitih interpretacija istih događaja i uz citiranje različitih istorijskih izvora.

Predviđeno je tim sporazumom da jezik koji se koristi u udžbenicima mora biti oslobođen termina i definicija koje navode na mržnju i stvaraju sliku neprijatelja, a da bi autori udžbenika trebalo da smanje količinu informacija koje se odnose na političku istoriju, a udžbenici usmereni na stvaranje zajedničkog razumevanja.

„Uvrštavanje sadržaja koji se odnose na događaje između 1992. i 1995. godine, a još više izdvajanje samo dva sadržaja (genocid u Srebrenici i opsada Sarajeva) ne doprinosi depolitizaciji nastave istorije. Istraživanje istorijskih tema podrazumeva naučno analiziranje i dogovor, uključujući i o izvorima, kako domaćim, tako i međunarodnim”, rekao je šef Misije OEBS-a u BiH Brus Berton.

No, neke novine potom uvode i u Srpskoj. Novi nastavni plan i program iz istorije za deveti razred, koji bi trebalo da se izučava verovatno već od septembra, pripremili su i ozvaničili u Ministarstvu prosvete i kulture RS.

Plan je da đake u RS, između ostalog, podučavaju i o građanskom ratu u BiH, agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju, pitanju Kosmeta, samostalnosti Crne Gore, građanskom ratu u BiH, Dejtonskom sporazumu, privatizaciji, depopulizaciji, Emiri Kusturici, „Bijelom dugmetu”, kao i petooktobarskim promenama, ali i Aliji Izetbegoviću, Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, stranom intervencionizmu...

U Pedagoškom zavodu RS potvrđuju da je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva RS već raspisao konkurs za pisanje udžbenika u skladu s objavljenim nastavnim planom i programom za predmet istorija. Direktor tog zavoda Predrag Damjanović potvrdio je za medije da će đaci pored lekcija o nastanku RS, te događajima u BiH i na prostoru bivše Jugoslavije na kraju 20. i početku 21. veka, nastaviti da izučavaju i dosadašnji sadržaj. Rekao je i to da se dosad poštovao sporazum pa đaci u RS nisu učili o raspadu Jugoslavije i stvaranju RS, ali, kako kaže, na ovaj korak su se odlučili jer „drugi ne poštuju dogovoreni sporazum”. Deo srpskih istoričara iz Banjaluke već se blagonaklono izjasnio o namerama republičkih vlasti.

Zasad nije poznato šta će konkretno da piše u udžbenicima, kako onima u RS, tako ni u FBiH, jer postoje samo zadate smernice u nastavnim planovima.

Za naš list takve namere u oba entiteta prokomentarisali su iz Misije OEBS-a u BiH, gde kažu da uvrštavanje sadržaja koji se odnose na događaje između 1992. i 1995. na pristrastan način ne doprinosi depolitizaciji obrazovanja, uključujući tu i nastavu istorije.

„U postkonfliktnim društvima, reforma nastave istorije je dug, osetljiv i komplikovan proces, koji zahteva angažman mnogih nosilaca aktivnosti i eksperata. U proteklih 20 godina ostvaren je određeni napredak u BiH, koji bi sada mogao biti ugrožen događajima koji su počeli u Kantonu Sarajevo, nakon toga i u nekoliko drugih kantona u FBiH, kao i nedavnim dešavanjima u RS. Vrlo je verovatno da će ova dešavanja unazaditi već ostvareni napredak u procesu reforme izučavanja istorije i produbiti podele u društvu”, kaže za naš list Brus Berton, šef Misije OEBS-a.