Мигранти од сада слободно путују Грчком
Од нашег дописника
Атина – Грчка је, најблаже речено, затечена одлуком Европског савета да се новопридошлим избеглицама и мигрантима дозволи слободно кретање по целој земљи. Последња одлука Европског савета препоручује да сви нови мигранти који пристигну на острва Хиос, Лезбос, Самос, Лерос, Родос и Кос могу после прве провере да уђу на бродове и упуте се на копно. Одатле по сопственом избору могу да се крећу Грчком и бирају где ће се зауставити.
Мотив за ову одлуку Европски савет је видео у чињеници да су капацитети на острвима пренатрпани, да у прихватним центрима нема места за придошлице, да нема простора и воље локалних органа да се граде нови кампови на острвима и да је, зато, боље да нови мигранти и избеглице одмах наставе пут даље. Уз све то, наглашава се да је противзаконито ограничавати им кретање, да морају да се поштују права избеглица која су и тако у многим аспектима, пре свега хуманитарним, често нарушавана.
Какве ће бити последице овакве одлуке може се само претпоставити јер се она не односи на мигранте који већ бораве у камповима на острвима. Они, у очекивању решавања азилантског захтева, остају у прихватним центрима до даљег без права да слободно напуштају острва и крећу према унутрашњости Грчке. Њих је, према речима представника за северни Егеј Константине Калогиру тренутно на острвима 13.400, а само од почетка месеца стигло је преко 1.500.
Константина Калогиру сматра да је ситуација и тако врло сложена и да брине како ће се све развијати кад почне примена ове одлуке о слободном кретању нових придошлица. По њеним речима, нерешено је и питање непоштовања договора Турске са ЕУ о ограничавању протока нових избеглица и миграната, нарочито у светлу војних интервенција у Сирији.
Са једне стране, на прагу туристичке сезоне, може се очекивати да ће се Атина и Солун суочити са стотинама миграната који ће, једноставно, силазити са бродова и подизати шаторе, поново живети у нехуманим условима, на улицама и парковима. Потпуно је нејасно како ће се примењивати ова одлука, где ће људи бити смештани, ко ће их хранити и одевати... Хоће ли се опет пирејска лука претворити у камп у коме стотине породица чекају решавање свог азилантског статуса?
Шта ће бити на острвима, у прихватним центрима у којима хиљаде миграната вапе да оду на копно, а сада се таква могућност даје само новопристиглим? Локалне власти се и тако тешко боре са насиљем и тензијом међу мигрантима, суочавају са паљењем објеката прихватним центрима, демонстрацијама...
Западни медији свакодневно пишу о драматичном положају миграната у Грчкој, о трговини украденим или фалсификованим документима са којима покушавају да отпутују у неку европску земљу. Црна берза докумената је у процвату јер добијање азилантских папира не значи обавезно и отворену могућност за пут у Немачку или даље. Многи плаћају 1.500 евра, али добијају западне папире са којима ништа не могу да ураде.
По речима социјалног радника Тасоса Сметопулоса, у порасту је малолетничка проституција којом се, да би преживели – баве деца. Пракса „сексуалних услуга да би се преживело”, са тарифом од пет евра, како пишу овдашњи медији, појавила се у Атини почетком 2016. са приливом великог броја миграната и избеглица. Нажалост, у проституцији је све више јако младих, готово деце, међу њима највише дечака.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
