Migranti od sada slobodno putuju Grčkom
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je, najblaže rečeno, zatečena odlukom Evropskog saveta da se novopridošlim izbeglicama i migrantima dozvoli slobodno kretanje po celoj zemlji. Poslednja odluka Evropskog saveta preporučuje da svi novi migranti koji pristignu na ostrva Hios, Lezbos, Samos, Leros, Rodos i Kos mogu posle prve provere da uđu na brodove i upute se na kopno. Odatle po sopstvenom izboru mogu da se kreću Grčkom i biraju gde će se zaustaviti.
Motiv za ovu odluku Evropski savet je video u činjenici da su kapaciteti na ostrvima prenatrpani, da u prihvatnim centrima nema mesta za pridošlice, da nema prostora i volje lokalnih organa da se grade novi kampovi na ostrvima i da je, zato, bolje da novi migranti i izbeglice odmah nastave put dalje. Uz sve to, naglašava se da je protivzakonito ograničavati im kretanje, da moraju da se poštuju prava izbeglica koja su i tako u mnogim aspektima, pre svega humanitarnim, često narušavana.
Kakve će biti posledice ovakve odluke može se samo pretpostaviti jer se ona ne odnosi na migrante koji već borave u kampovima na ostrvima. Oni, u očekivanju rešavanja azilantskog zahteva, ostaju u prihvatnim centrima do daljeg bez prava da slobodno napuštaju ostrva i kreću prema unutrašnjosti Grčke. Njih je, prema rečima predstavnika za severni Egej Konstantine Kalogiru trenutno na ostrvima 13.400, a samo od početka meseca stiglo je preko 1.500.
Konstantina Kalogiru smatra da je situacija i tako vrlo složena i da brine kako će se sve razvijati kad počne primena ove odluke o slobodnom kretanju novih pridošlica. Po njenim rečima, nerešeno je i pitanje nepoštovanja dogovora Turske sa EU o ograničavanju protoka novih izbeglica i migranata, naročito u svetlu vojnih intervencija u Siriji.
Sa jedne strane, na pragu turističke sezone, može se očekivati da će se Atina i Solun suočiti sa stotinama migranata koji će, jednostavno, silaziti sa brodova i podizati šatore, ponovo živeti u nehumanim uslovima, na ulicama i parkovima. Potpuno je nejasno kako će se primenjivati ova odluka, gde će ljudi biti smeštani, ko će ih hraniti i odevati... Hoće li se opet pirejska luka pretvoriti u kamp u kome stotine porodica čekaju rešavanje svog azilantskog statusa?
Šta će biti na ostrvima, u prihvatnim centrima u kojima hiljade migranata vape da odu na kopno, a sada se takva mogućnost daje samo novopristiglim? Lokalne vlasti se i tako teško bore sa nasiljem i tenzijom među migrantima, suočavaju sa paljenjem objekata prihvatnim centrima, demonstracijama...
Zapadni mediji svakodnevno pišu o dramatičnom položaju migranata u Grčkoj, o trgovini ukradenim ili falsifikovanim dokumentima sa kojima pokušavaju da otputuju u neku evropsku zemlju. Crna berza dokumenata je u procvatu jer dobijanje azilantskih papira ne znači obavezno i otvorenu mogućnost za put u Nemačku ili dalje. Mnogi plaćaju 1.500 evra, ali dobijaju zapadne papire sa kojima ništa ne mogu da urade.
Po rečima socijalnog radnika Tasosa Smetopulosa, u porastu je maloletnička prostitucija kojom se, da bi preživeli – bave deca. Praksa „seksualnih usluga da bi se preživelo”, sa tarifom od pet evra, kako pišu ovdašnji mediji, pojavila se u Atini početkom 2016. sa prilivom velikog broja migranata i izbeglica. Nažalost, u prostituciji je sve više jako mladih, gotovo dece, među njima najviše dečaka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
