Европски избор

Европска унија је један од највећих политичких пројеката у историји. Она представља оличење посвећености националном преображају, превентиву за самоизолацију.

Међутим, шансе да се Србија не придружи ЕУ нису занемарљиве. То није известан исход. Коначан успех наших европских тежњи није загарантован.

ЕУ је у процесу јачања свог новоформираног идентитета, формализованог Лисабонским споразумом. Она на светској позорници постаје интегрисани џин у успону.

Имам утисак да се налазимо у завршној фази проширења, да се утврђују спољне границе Европске уније. Ово је драматичан тренутак и ми не смемо пропустити да схватимо његов геостратешки значај. Док Србија оклева, док се премишљамо да ли да изаберемо Европу, капија ће се можда стварно затворити.

Зато тако снажно верујем да се европски избор мора направити сада. Од нас зависи. На овој је генерацији да изабере – за себе и за оне који ће доћи после ње: да изабере Европу или самоизолацију. Нема средине.

„Чекајте мало”, рећи ће можда неко. „Ми ипак имамо поуздану алтернативу. Та алтернатива је Русија”.

Наше две земље су имале велику корист од вишевековног пријатељства. Русија нам је помогла материјално и духовно док смо се борили да превазиђемо пет стотина година отоманске окупације. Били смо савезници у два светска рата. А дуга традиција блискости наша два народа и данас се развија и продубљује.

Међутим, у међусобно зависном свету 21. века, верујем да ће улазак Србије у Европу дати ново, још дубље значење нашим специјалним односима са Русијом. Не само да ће оно обезбедити Москви да има правог пријатеља у Бриселу и да ће повећати приступ Русије заједничком европском тржишту већ ће исто тако довести до већег разумевања и сарадње између Русије и Уније.

Само кроз чланство у ЕУ Србија ће моћи да послужи као мост између ово двоје. Само кроз придруживање ЕУ моћи ћемо у потпуности да искористимо нашу блискост са Русијом и да испунимо основну визију оца наше јединствености светог Саве. Немојмо да сами себи поделимо лоше карте. Немојмо да заборавимо речи: „Наша судбина је да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку”.

Наш план је да у септембру изнесемо резолуцију пред Генералну скупштину Уједињених нација којом би се од Међународног суда правде тражило да донесе пресуду о легалности једнострано проглашене независности. То је иницијатива коју смо представили великом броју земаља и схватили смо да је то веома убедљив аргумент против признавања.

Наравно, ми не можемо знати унапред пресуду Међународног суда правде. Међутим, мени је незамисливо да ће суд игнорисати недвосмислене правне параметре који стоје у основи међународног система успостављеног 1945. године.

Када Међународни суд правде буде донео пресуду о једнострано проглашеној независности, ми ћемо се сви директно суочити са чињеницом да се Косово неће придружити светској заједници суверених нација.

Вук Јеремић,

министар спољних послова Србије

(Aкценти из предавањана Факултету политичких наука у Београду, 18. априла)