Evropski izbor

Evropska unija je jedan od najvećih političkih projekata u istoriji. Ona predstavlja oličenje posvećenosti nacionalnom preobražaju, preventivu za samoizolaciju.

Međutim, šanse da se Srbija ne pridruži EU nisu zanemarljive. To nije izvestan ishod. Konačan uspeh naših evropskih težnji nije zagarantovan.

EU je u procesu jačanja svog novoformiranog identiteta, formalizovanog Lisabonskim sporazumom. Ona na svetskoj pozornici postaje integrisani džin u usponu.

Imam utisak da se nalazimo u završnoj fazi proširenja, da se utvrđuju spoljne granice Evropske unije. Ovo je dramatičan trenutak i mi ne smemo propustiti da shvatimo njegov geostrateški značaj. Dok Srbija okleva, dok se premišljamo da li da izaberemo Evropu, kapija će se možda stvarno zatvoriti.

Zato tako snažno verujem da se evropski izbor mora napraviti sada. Od nas zavisi. Na ovoj je generaciji da izabere – za sebe i za one koji će doći posle nje: da izabere Evropu ili samoizolaciju. Nema sredine.

„Čekajte malo”, reći će možda neko. „Mi ipak imamo pouzdanu alternativu. Ta alternativa je Rusija”.

Naše dve zemlje su imale veliku korist od viševekovnog prijateljstva. Rusija nam je pomogla materijalno i duhovno dok smo se borili da prevaziđemo pet stotina godina otomanske okupacije. Bili smo saveznici u dva svetska rata. A duga tradicija bliskosti naša dva naroda i danas se razvija i produbljuje.

Međutim, u međusobno zavisnom svetu 21. veka, verujem da će ulazak Srbije u Evropu dati novo, još dublje značenje našim specijalnim odnosima sa Rusijom. Ne samo da će ono obezbediti Moskvi da ima pravog prijatelja u Briselu i da će povećati pristup Rusije zajedničkom evropskom tržištu već će isto tako dovesti do većeg razumevanja i saradnje između Rusije i Unije.

Samo kroz članstvo u EU Srbija će moći da posluži kao most između ovo dvoje. Samo kroz pridruživanje EU moći ćemo u potpunosti da iskoristimo našu bliskost sa Rusijom i da ispunimo osnovnu viziju oca naše jedinstvenosti svetog Save. Nemojmo da sami sebi podelimo loše karte. Nemojmo da zaboravimo reči: „Naša sudbina je da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku”.

Naš plan je da u septembru iznesemo rezoluciju pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija kojom bi se od Međunarodnog suda pravde tražilo da donese presudu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti. To je inicijativa koju smo predstavili velikom broju zemalja i shvatili smo da je to veoma ubedljiv argument protiv priznavanja.

Naravno, mi ne možemo znati unapred presudu Međunarodnog suda pravde. Međutim, meni je nezamislivo da će sud ignorisati nedvosmislene pravne parametre koji stoje u osnovi međunarodnog sistema uspostavljenog 1945. godine.

Kada Međunarodni sud pravde bude doneo presudu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti, mi ćemo se svi direktno suočiti sa činjenicom da se Kosovo neće pridružiti svetskoj zajednici suverenih nacija.

Vuk Jeremić,

ministar spoljnih poslova Srbije

(Akcenti iz predavanjana Fakultetu političkih nauka u Beogradu, 18. aprila)