Судар великих око локалних избора

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 22. априла – „Немој ником да кажеш о чему смо причали ” док се не разиђемо”, стари је виц чије се важење пренело на јучерашњу седницу Савета безбедности УН о Космету. Састанак је био затворен за јавност али – уз присуство заинтересованих делегација нечланица и уз касније испољену вољу учесника да се нашироко чује шта су на скупу рекли, с ким и чим су се сложили или не.

Позиције главних актера су, кад се саберу све накнадно доступне информације са седнице и око ње, остале су фиксиране, без приближавања врло супротстављених ставова. Председник Србије Борис Тадић је истакао да је једнострана приштинска декларација о независности нелегална. Премијер косовских институција Хашим Тачи, који је наступио као „приватна личност”, уверавао је да се напредује са остваривањем „Ахтисаријевог плана”. Руски амбасадор Виталиј Чуркин је позвао на прихватања предлога Москве за наставак преговора до обострано прихватљивог решења. Амерички амбасадор Залмај Халилзад је, пак, поновио да на Косову постоји „нова реалност” уз додатак да то значи да ће „расти улога косовских органа управљања и ЕУ, а опадати улога УН”.

Поље дуготрајних неслагања ипак се проширило. Полемика се распламсала око одржавања избора у Србији, на локалном нивоу, на тлу Космета.

Локална биралишта су, тако, прерасла у специфично глобално, дипломатско, поприште. Према обавештеним изворима, на том попришту су се непосредно суочиле четири велике силе.

САД, Британија и Француска су поменуте изборе, сазване за 11. мај, окарактерисали као „нелегалне” и позвали Београд да одустане од њиховог одржавања у покрајини. Ти избори су „неприхватљиви и провокативни”, сажео је такав приступ Халилзад. „Срби имају право на изборе”, констатовао је Чуркин, додавши да „Унмик не треба да се меша и прави препреке процесу избора за локалне органе власти на Косову”. Додао је, како је пренео Итар-Тас: „Ако већ (Унмик) није реаговао како треба на једнострано проглашење независности, сада треба да буде доследан и да се не уплиће у активности косовских Срба.”

Супротстављена гледишта о овом „питању” произлазе из суштинског неслагања о томе шта је – Косово. За западне силе и још тридесетак чланица УН оно је „нова независна држава”, али за више од четири петине, од укупно 192 чланице, оно је покрајина Србије под међународном управом, с мандатом Савета безбедности.

Светски мањински, махом западни, састав наставља, међутим, по своме као да је „све већ решено”. И „у складу с Резолуцијом 1244”, иако она гарантује територијални интегритет Србије, чији је председник јуче поновио да „моја земља никад неће признати независност Косова” и да она свим расположивим мирним методама брани и своје и међународно право.

На јучерашњој седници је, иначе, број посматрача био знатно већи од 15-чланог састава Савета. На свој захтев присуствовале су делегације око 40 земаља, већином из Европе, што показује да је занимање за „косовски случај” ванредно велико, често и у стрепњи да би – иако нарочито Вашингтон тврди да се ради о „јединственом решењу које неће утицати на друге” – сепаратизам могао да се прошири и непосредно угрози низ националних интегритета.

Против локалних избора Србије на тлу Космета изричито су се изјаснили, сазнаје се, само САД, Британија и Француска, а директну подршку изборима дала је Русија. Остале чланице „заобишле” су ту тему, чује се из дипломатских извора.

Поред изборног 11. маја, полемику је изазвао и 15. јун за када је најављено проглашавање косовског „устава”. Наслућује се да би тада Приштина могла да затражи преузимање надлежности Унмика, што би, по речима његовог шефа Јоахима Рикера, изискивало „промену улоге и структуре” те мисије.

За Москву је, пак, како је рекао Чуркин – „устав Косова незаконит”. И да се „Резолуција 1244 мора испуњавати независно од околности и датума, укључујући и датум усвајања новог устава”.

Битне поделе око Космета, дакле, остају. Не само између Београда и Приштине, него и у Савету безбедности и свету. „Јединствени случај” утиче на – многе.