Sudar velikih oko lokalnih izbora

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 22. aprila – „Nemoj nikom da kažeš o čemu smo pričali ” dok se ne raziđemo”, stari je vic čije se važenje prenelo na jučerašnju sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosmetu. Sastanak je bio zatvoren za javnost ali – uz prisustvo zainteresovanih delegacija nečlanica i uz kasnije ispoljenu volju učesnika da se naširoko čuje šta su na skupu rekli, s kim i čim su se složili ili ne.

Pozicije glavnih aktera su, kad se saberu sve naknadno dostupne informacije sa sednice i oko nje, ostale su fiksirane, bez približavanja vrlo suprotstavljenih stavova. Predsednik Srbije Boris Tadić je istakao da je jednostrana prištinska deklaracija o nezavisnosti nelegalna. Premijer kosovskih institucija Hašim Tači, koji je nastupio kao „privatna ličnost”, uveravao je da se napreduje sa ostvarivanjem „Ahtisarijevog plana”. Ruski ambasador Vitalij Čurkin je pozvao na prihvatanja predloga Moskve za nastavak pregovora do obostrano prihvatljivog rešenja. Američki ambasador Zalmaj Halilzad je, pak, ponovio da na Kosovu postoji „nova realnost” uz dodatak da to znači da će „rasti uloga kosovskih organa upravljanja i EU, a opadati uloga UN”.

Polje dugotrajnih neslaganja ipak se proširilo. Polemika se rasplamsala oko održavanja izbora u Srbiji, na lokalnom nivou, na tlu Kosmeta.

Lokalna birališta su, tako, prerasla u specifično globalno, diplomatsko, poprište. Prema obaveštenim izvorima, na tom poprištu su se neposredno suočile četiri velike sile.

SAD, Britanija i Francuska su pomenute izbore, sazvane za 11. maj, okarakterisali kao „nelegalne” i pozvali Beograd da odustane od njihovog održavanja u pokrajini. Ti izbori su „neprihvatljivi i provokativni”, sažeo je takav pristup Halilzad. „Srbi imaju pravo na izbore”, konstatovao je Čurkin, dodavši da „Unmik ne treba da se meša i pravi prepreke procesu izbora za lokalne organe vlasti na Kosovu”. Dodao je, kako je preneo Itar-Tas: „Ako već (Unmik) nije reagovao kako treba na jednostrano proglašenje nezavisnosti, sada treba da bude dosledan i da se ne upliće u aktivnosti kosovskih Srba.”

Suprotstavljena gledišta o ovom „pitanju” proizlaze iz suštinskog neslaganja o tome šta je – Kosovo. Za zapadne sile i još tridesetak članica UN ono je „nova nezavisna država”, ali za više od četiri petine, od ukupno 192 članice, ono je pokrajina Srbije pod međunarodnom upravom, s mandatom Saveta bezbednosti.

Svetski manjinski, mahom zapadni, sastav nastavlja, međutim, po svome kao da je „sve već rešeno”. I „u skladu s Rezolucijom 1244”, iako ona garantuje teritorijalni integritet Srbije, čiji je predsednik juče ponovio da „moja zemlja nikad neće priznati nezavisnost Kosova” i da ona svim raspoloživim mirnim metodama brani i svoje i međunarodno pravo.

Na jučerašnjoj sednici je, inače, broj posmatrača bio znatno veći od 15-članog sastava Saveta. Na svoj zahtev prisustvovale su delegacije oko 40 zemalja, većinom iz Evrope, što pokazuje da je zanimanje za „kosovski slučaj” vanredno veliko, često i u strepnji da bi – iako naročito Vašington tvrdi da se radi o „jedinstvenom rešenju koje neće uticati na druge” – separatizam mogao da se proširi i neposredno ugrozi niz nacionalnih integriteta.

Protiv lokalnih izbora Srbije na tlu Kosmeta izričito su se izjasnili, saznaje se, samo SAD, Britanija i Francuska, a direktnu podršku izborima dala je Rusija. Ostale članice „zaobišle” su tu temu, čuje se iz diplomatskih izvora.

Pored izbornog 11. maja, polemiku je izazvao i 15. jun za kada je najavljeno proglašavanje kosovskog „ustava”. Naslućuje se da bi tada Priština mogla da zatraži preuzimanje nadležnosti Unmika, što bi, po rečima njegovog šefa Joahima Rikera, iziskivalo „promenu uloge i strukture” te misije.

Za Moskvu je, pak, kako je rekao Čurkin – „ustav Kosova nezakonit”. I da se „Rezolucija 1244 mora ispunjavati nezavisno od okolnosti i datuma, uključujući i datum usvajanja novog ustava”.

Bitne podele oko Kosmeta, dakle, ostaju. Ne samo između Beograda i Prištine, nego i u Savetu bezbednosti i svetu. „Jedinstveni slučaj” utiče na – mnoge.