Да ли да тужимо или само да тражимо мишљење суда

Од једностраног проглашења независности Косова и Метохије прошло је два месеца, а Србија (осим повлачења амбасадора на консултације) још није предузела ниједан корак против земаља које су признале независност јужне српске покрајине. Правни тим који је Влада Србије формирала пре него што се распала (пре месец дана) није предложио конкретне потезе које би држава требало да предузме већ се, како каже наш извор близак Министарству иностраних послова, у извештају који носи ознаку „строгo поверљиво” детаљно износе разлози за и против појединих мера које су на располагању Србији.

Још средином децембра прошле године председник Србије Борис Тадић први је најавио да ће против свих држава које признају једнострано проглашену независност Косова Србија поднети тужбу Међународном суду правде (МСП) у Хагу. Ова идеја наишла је на подршку владе. Правници су још тада упозорили да Србија може да тужи неку земљу суду у Хагу тек након што парламент ратификује декларацију којом се прихвата обавезна надлежност овог суда.

Такође, предуслов за тужбу против земље која је признала независност Косова је и да је та држава такође признала надлежност суда у Хагу. До сада надлежност МСП-а је прихватило укупно 65 земаља, а међу њима је 20 признало независност Косова. Чињеница је и да многе земље које су признале Косово као државу (а међу њима и САД) не прихватају надлежност ове институције тако да је аутоматски искључена могућност да се против њих поднесе тужба.

У међувремену је влада пала, а Скупштина Србије је распуштена, па ни декларација није ратификована.

Међутим, чак и да се то десило Србија не би одмах по прихватању надлежности суда могла да тужи баш све државе које су признале Косово. Неке земље, попут Велике Британије, Пољске, Јапана унеле су у своје декларације о признању надлежности суда „временску резервацију” тако да нека држава против њих може пред овом судском инстанцом да покрене поступак тек годину дана након што је и сама прихватила његову надлежност. То практично значи да би Србија све и да сутра усвоји Декларацију против појединих држава тек за годину дана могла да поднесе тужбу. Процеси би, међутим, могли одмах да се покрену против Швајцарске, Холандије, Сенегала, Костарике и још неких држава које немају таква обезбеђења.

Судећи према изјавама које су давали у међувремену, чини се да су премијер и председник Србије дошли на различите позиције када је реч о правним средствима које би Србија требало да примени против земаља које су признале део њене територије као суверену државу. Коштуница и даље инсистира на тужбама пред судом у Хагу, док је Тадић уверен да бисмо већи ефекат постигли иницијативом да Генерална скупштина УН-а затражи саветодавно мишљење МСП -а о легалности одлуке о једностраном проглашењу независности Косова.

Да би Србија успела у овој намери неопходно је да за њену иницијативу гласа проста већина (50 плус 1) од 192 чланице Генералне скупштине УН. Србија, међутим, мора претходно да излобира за свој предлог, односно да од већине земаља чланица скупштине добије уверавање да ће гласати за њен предлог. Уколико успемо у овој намери поступак је релативно брз тако да од момента када Генерална скупштина затражи мишљење суда не прође више од десет месеци. Иако мишљење суда не обавезује државе, оне га, у пракси, углавном поштују јер је реч о врло утицајној институцији коју су формирале УН.

На првој конференцији за новинаре, коју је одржао на дан полагања председничке заклетве 15. фебруара ове године, Тадић је одговарајући на питање каква је судбина тужби рекао да „наше правне структуре и експерти анализирају све правне могућности које нам стоје на располагању у одбрани интегритета земље”. Нешто касније, он је истакао да када је о овом питању реч треба се руководити принципом „која би од тих мера не само угледала светлост дана, него која би била примењива, да не кренемо у одређене правне поступке који су врло ефектни са становишта унутрашње јавности, а немају никаквог међународно корисног дејства”.

Да су се по овом питању двојица челних људи разишли говори и изјава коју је за наш лист дао премијер само два дана након што је објавио да је дошао крај Влади Србије. У интервјуу за „Политику”, половином марта, Војислав Коштуница је оптужио дојучерашње коалиционе партнере да су одустали од тужби. Према његовим речима, иако се о тужбама говорило у јавности месецима раније, када је требало да се повуче тај потез коалициони партнери су рекли да је неопходно да се формира једна комисија која би требало тиме да се бави. „Требало је брзо реаговати, требало је тужити одређене земље. Требало је нечему што је правни разлог додати медијски публицитет. На то су нас саветовали многи људи – Томас Флајнер, као члан државног преговарачког тима, затим један број угледних страних професора, који су се и нудили да помогну – рекао је Коштуница у интервјуу за „Политику”.

У неколико наврата он је истицао да су тужбе ефикасније од мишљења које би Генерална скупштина тражила од суда у септембру када заседа.

„Не липши магарче до зелене траве, значи пола године касније уместо одмах. Осим тога, ако ви тражите мишљење, значи да у нешто сумњате, нисте потпуно сигурни, а ми смо потпуно сигурни у овој ствари да постоји основ за тужбу”, био је Коштуничин аргумент.

Међутим, министар спољних послова Србије Вук Јеремић слаже се са председником Тадићем (који је уједно и шеф партије којој припада и Јеремић). Говорећи пре неколико дана на трибини посвећеној спољнополитичким приоритетима Србије која је одржана на београдском Факултету политичких наука, он је истакао да је Србија своју иницијативу да се затражи саветодавно мишљење суда у Хагу у вези са легалношћу одлуке о једностраном проглашењу независности Косова већ представила великом броју земаља. Ова иницијатива, како је рекао, биће поднета пре септембарског заседања Генералне скупштине.

„Србија има врло убедљиве аргументе. Наравно, ми не знамо унапред шта би одлучио суд у Хагу. Мени би било неприхватљиво да суд игнорише јасне правне разлоге који су на снази као начело међународног система установљеног још 1945. године, рекао је Јеремић.

Он је уверен да, након што Међународни суд правде пресуди, Косово неће моћи да буде суверена, међународно призната држава, те да ће и за међународне инвеститоре бити неатрактивна. Према његовом мишљењу, одлука суда да је прекршено међународно право у случају једностраног проглашења независности можда би први пут отворило озбиљне преговоре између Београда и Приштине који би донели решење прихватљиво за обе стране.

-----------------------------------------------------------

Битка за право „малих”

Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић не види разлог да се не ставе истовремено у „погон” све правне опције. Србија, како каже у изјави за „Политику”, може само да добије, јер би покретањем свих правних могућности обуставила или бар успорила процес признавања независности Косова.

„Сама чињеница да Србија тужи државе које су признале независност Косова поколебаће оне који то још нису учинили. Они би гледали да избегну тужбу. Осим тога, тужба би могла да покрене и унутарполитичке расправе у земљама које су признале Косово. На пример, у Немачкој јер код њих има странака и из власти и из опозиције које нису задовољне одлуком да се призна независност Косова”, сматра Кесић који је убеђен да би на овај начин Србија ојачала своју позицију у неким будућим преговорима са Албанцима.

Када је реч о иницијативи пред Уједињеним нацијама, Кесић упозорава да је од пресудне важности за успех те иницијативе како ће се тачно формулисати питање за суд у Хагу.

Осим ових корака, како каже, Срби и други неалбанци би могли да поднесу пред судом за људска права у Стразбуру тужбу против албанских функционера на Космету, ОВК-а или политичких личности које могу да утичу на стварање политике према мањинама.

„Борба за Косово није борба само за територију која припада Србији, већ и борба око питања да ли хоћемо свет који функционише на бази ’сила бога не моли’ или смо за поштовање међународног права. Србија би покретањем ових иницијатива ојачала свој углед у свету, поготово међу другим малим државама и отворила питање да ли мале државе, релативно скромних материјалних могућности уживају исту заштиту и права као велике државе што није само теоретско питање”, сматра Кесић.