Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џихад прети на Црвеном мору

Саудијска коалиција и проирански побуњеници из Јемена гомилају трупе надомак глобалног поморског пролаза Баб ел Мандеб и страних база у Џибутију
Џихад прети на Црвеном мору
Ракетни лансирни систем устаника у Јемену (Фото АП/Спутњик))

Блискоисточни ратни амфитеатар проширио се средином априла са сиријских обала Медитерана у непосредну близину Баб ел Мандеба, јужног прилаза Црвеном мору, куда годишње на правцу исток–запад путује око 30.000 цивилних бродова и танкера.

Наиме, у тренутку заоштравања односа дела Запада и Русије око наводних хемијских напада у Сирији, јеменски побуњеници из околине луке Ходеида испалили су (11. априла) најмање четири ракете дугог домета пут Саудијске Арабије.

Три ракете – званично непознатог порекла – прелетеле су  800 километара и пале усред Ријада, недалеко од саудијског министарства одбране. Четврта ракета проиранских побуњеника била је усмерена на саудијско постројење за прераду 400.000 барела нафте у пограничној провинцији Џизан, недалеко од Меке. По речима представника „Арамка”, најјаче државне петрокомпаније на свету, ракета јеменских побуњеника потпуно је овог пута промашила циљ.

У последњих пет месеци Хути су иначе, из јеменских гудура на северозападу земље,  четири пута ракетама гађали Ријад. Истовремено, Хути су из луке Ходеида коју држе под контролом од почетка године ракетама гађали (и промашили) најмање један амерички ратни брод и један саудијски танкер, док су у четвртак гађали међународни аеродром у Џизану.

Најновији вишеструки ракетни напади на Саудијску Арабију Хути су образложили чињеницом да су противници дан раније оборили три поморска дрона побуњеника, гађајући истовремено цивилне циљеве на периферији Ходеиде, иначе четвртог по величини града у Јемену. У међувремену, трогодишњи оружани сукоб два исламска табора у Јемену изродио је „највећу хуманитарну кризу на свету”, оцењују УН.

Од 28 милиона становника Јемена, 22 милиона данас животно зависи од стране помоћи у храни и лековима, два милиона деце не иде у школу, колера увелико хара,  међународни аеродром у Сани затворен је за цивилни и санитетски саобраћај, док противници, да би зауставили ривале у борби за контролу земље на стратешком прилазу Црвеном мору, трују ретке преостале резервоаре воде... У ваздушним и копненим дејствима саудијске коалиције у Јемену на војне али и цивилне циљеве  погинуло је у међувремену преко 10.000 цивила, док је најмање 40.000 рањено, упозоравају међународне хуманитарне организације.

Свет обузет сукобима на исламском Леванту не хаје баш много за ратну и хуманитарну драму у Јемену. Осим светског тржишта нафте и помораца.

Наиме, сукоб коалиције осам арапских држава, с проиранским побуњеницима у Јемену, битно је различит од свих других ратних чарки на Блиском истоку по својим могућим глобалним поморским последицама, на које прво реагује трговина нафтом.

Несигурне у развој догађаја не само у Сирији већ и око Ходеиде и Баб ел Мандеба, светске петроберзе 11. априла подигле су цену барела на чак 73,09 америчких долара, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”. Геополитичка стрепња берзи поводом Јемена своди се у овом тренутку углавном на две загонетке.

Ако Хути имају ракете домета 800 километара, да ли се може остварити бојазан коју је 2015. саудијски краљ поверио ондашњем америчком државном секретару Џону Керију – наиме да се Хути спремају да гађају Меку? Исламско светилиште под заштитом сунитског двора у Ријаду удаљено је иначе од границе са Јеменом тек 350 километара. Друго, да ли би коалиција предвођена Саудијском Арабијом уз војнопоморску подршку САД могла ускоро да крене у освајање луке Ходеида, иначе главне тачке за прихват међународне помоћи Јемену?

Слутња да би саудијска коалиција могла напасти проиранске браниоце Ходеиде постоји од раније. Генадиј Гатилов, помоћник шефа руске дипломатије, упозорио је лане на „озбиљне гласине о нападу на Ходеиду и потоњи удар на главни град Сану, под контролом Хутија”. То је нешто што „нећемо моћи да дозволимо”, поручио је Гатилов на једној конференцији УН.

После априлског напада на Ријад балистичке намере јеменских Хута биле су недавно тема за вечером француског председника Емануела Макрона и саудијског принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана у Јелисејској палати. Француска „неће толерисати ракетне активности које прете Саудијској Арабији”, поручио је Макрон додајући ипак да ће Париз „поштовати међународне и хуманитарне законе у Јемену”, известиле су агенције.

Неометана из спољног света, два ривалска исламска табора ових дана не престају с међусобним обарањем дронова стране производње дуж десне обале Црвеног мора, северно од Баб ел Мандеба, и оптужбама на рачун наводних спољних помагача. По изворима у Ријаду, иранска амбасада у Сани претворена је у војни штаб за помоћ Хутима. Из Техерана истовремено поручују да је америчко-британска продаја оружја Ријаду директан акт савезништва у неравноправном обрачуну у Јемену.

На сцену су ових дана поново ступиле УН.

Најпре је Антонио Гутерес, генерални секретар УН, захвалио 17. априла у Ријаду саудијском краљу Салману на „хуманитарном доприносу у свету и издашном финансирању хуманитарне помоћи у Јемену”. Гутерес је такође похвалио Ријад због „кључне улоге у борби УН против тероризма” и најновијег новчаног прилога Светској организацији од 100 милиона долара.

Дан касније, Мартин Грифит, нови изасланик УН за Јемен, најавио је да ће понудити „нови оквир за мировне преговоре у следећа два месеца”. Истовремено, Грифит је побројао препреке. Шансе за мир у Јемену осетно се смањују – „појачана балистичка дејства према Саудијској Арабији, интензивне војне операције на северозападу Јемена и све учесталије бомбардовање Сане и других градова са великим жртвама”, набројао је Грифит.

Америчка, кинеска, француска, саудијска, иранска, руска... и друге војне осматрачнице на Индијском океану – од Џибутија до Сокотре, Сејшела, Малдива и Дијего Гарсије – овог пролећа увелико изоштравају поглед на Ходеиду.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bata
imamo li mi raketu koja može da preleti 800 kilometara ?
danilo obradovic
@Mi smo poznati i priznati da u zadnjih sto godina idemo glavom na djon .
Mihailo Vuković
Dali im Iranci , a ovima Rusi . Nama ne trebaju veće od 500 km.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.