„Кривичарима” глава у торби
Колико судија у Србији тренутно има полицијску заштиту – тајни је податак, а ко ће је од носилаца судијске функције имати зависи од процене угрожености, која је условљена друштвеним, политичким и економским приликама у нашој земљи. Саопштити тачан број судија који је под заштитом државних служби безбедности или пак рећи у којим предметима они поступају (необјављивање имена се подразумева), кажу „Политикини” саговорници, значило би исцртати им мету на челу.
Александар Степановић, председник Вишег суда у Београду, сматра да судије у Србији нису ништа више или мање угрожене од колега у другим државама и да наша земља не представља никакав изузетак у том смислу.
– Независност судије је неприкосновена и загарантована Уставом и законом, али она собом носи и безбедносне ризике. Иако су претње судијама честе, оне не изискују увек потребу за физичком заштитом, већ то зависи од безбедносне процене угрожености у сваком конкретном случају. За време мог петогодишњег мандата, судије су ми се обраћале и информисале ме о свим претњама које су разматрали и процењивали надлежни органи. Када говоримо о претњама носиоцима правосудних функција уопште, треба рећи да се оне последњих година чешће упућују преко интернета и друштвених мрежа. Одређени број оваквих случајева је процесуиран пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду – каже Степановић.
Број људи који ће бити ангажовани, као и број возила и друге опреме која ће се користити у сврху нечије безбедности зависи од процене. Оперативни тимови, чији број зависи од безбедносне процене, штите личност од било ког угрожавања неке особе из непосредне близине до средњих дистанци, 360 степени око штићене особе. Поред тога, чланови тима имају задатак и да по потреби евакуишу штићену особу.
Судијска функција, према његовим речима, подразумева доношење одлуке о најважнијим људским правима и интересима, па самим тим, претње најчешће потичу од незадовољних странака у поступку. Превасходно су то окривљени пошто се њима, у судском поступку, може ускратити, односно ограничити једно од основних људских права, а то је право на слободу.
Ниједан судија, без обзира на то у којим предметима и одељењима поступа (одељење за организовани криминал, одељење за ратне злочине и одељење за борбу против корупције) нема заштиту „по дифолту”, односно ону која се подразумева.
– Према мојим сазнањима, са претњама и безбедносним изазовима суочавале су се судије београдског Вишег суда без обзира на то у којој материји поступају. Ипак, највише судија „под заштитом” било је међу онима који поступају у кривичној материји. Примера ради, више од десет судија из редова, како општег, тако и посебних кривичних одељења овог суда, налазило се у неком тренутку под заштитом припадника МУП-а и других служби безбедности. Данас се у Вишем суду у највећем броју случајева пружа заштита судијама које поступају у кривичним предметима и предметима организованог криминала. Овај суд не само што је надлежан да суди за најтежа кривична дела, већ је искључиво надлежан да поступа у предметима у којима су окривљени припадници организованих криминалних група, зато су судије у њему изложеније јавности од колега у другим судовима, а самим тим је и њихова безбедност чешће била предмет анализе у погледу степена угрожености – наводи председник Вишег суда у Београду.
Колико ће дуго неки судија бити под заштитом државних служби безбедности зависи, опет, од процене угрожености и њеног интензитета. Послови безбедности носилаца највиши судијских функција, како је за „Политику” речено у МУП-у, поверени су Јединици за обезбеђење одређених личности и објеката.
– Особе које се безбедносно штите дужне су да омогуће примену мера безбедносне заштите које се предузимају у циљу њихове безбедности. Непосредна физичка заштита одређених особа подразумева стално физичко присуство полицијских службеника приликом њиховог кретања пешке, аутомобилом или неким другим превозним средством у земљи, иностранству и у ситуацијама када бораве у одређеним објектима, на јавним скуповима
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
