У наставним програмима и природне непогоде
Од следеће школске године наши основци и средњошколци стицаће формално образовање о томе како да се заштите од природних непогода, како да их препознају и поступају у случају да су изложени природној опасности. Ђаци су основна знања о томе и до сада стицали у оквиру предмета Природа и друштво, али убудуће ће ово градиво бити саставни део новог наставног плана и програма за Географију за пети разред основне школе и први разред гимназије.
Марко В. Милошевић, један од стручњака из Географског института САНУ који су радили на овим променама наставног плана, каже да оне неће повећати фонд часова географије, нити ће се у школама због тога запошљавати нови наставници, а ипак ће, кад је о природним непогодама реч, бити учињен значајан корак ка превенцији у овој области. Географски институт организовао је у последњих десетак година и програме стручног усавршавања за више од 1.300 професора географије, а недавно је, у издању Уницефа и Савеза учитеља Србије, објављен и приручник за учитеље под насловом „Како се заштитити од природних непогода”.
У приручнику је објављено и неколико мапа Србије с потенцијалним опасностима од земљотреса, поплава и клизишта, док је у објашњењу разлога увођења нових програмских садржаја наведено да је „уместо ширења страха потребно ширење знања о узроцима настанка непогода и могућностима да се умање њихова потенцијална негативна дејства”.
Подаци опомињу да је број природних непогода у свету у порасту и да је данас више од милијарду људи изложено деловању неке од природних опасности. Најмање половина укупног броја особа изложених неком ризику су деца, наводи се, између осталог, у приручнику.
Смањење ризика од непогода изучава се у школским системима многих земаља. Наведено је тако да у школама у Русији постоји посебан предмет под називом Основне животне потребе безбедности, који обухвата не само садржаје и активности у вези с природним непогодама, већ и технолошким опасностима, безбедношћу на путу, ИКТ безбедношћу и тероризмом. Ђаци у Русији изучавају ове програмске садржаје од седмог до деветог разреда, а неки и од петог до деветог.
У школским програмима у Јапану безбедност је подељена на општу (од разних несрећа и криминалних активности), саобраћајну и на смањење ризика од непогода. Овај последњи сегмент је у програмима више предмета основних и нижих средњих школа, а детаљно се изучавају механизми вулканске активности и земљотреси.
И у Турској су у лекцијама у центру пажње земљотреси и заштита од ових непогода, док у Црној Гори постоји међупредметни програм Образовање у области ванредних ситуација.
Најављеним променама у наставном програму географије и наша земља очигледно хвата прикључак за осталима, с тим што су се сарадници Географског института САНУ потрудили да приручник намењен пре свега „петацима” (са збирком задатака и игара) буде довољно и занимљив и поучан. У једној од лекција постављено је, рецимо, питање: „Шта радимо у току и након земљотреса?” А затим следе упутства: „Не трчимо напоље! Уместо тога, треба да применимо поступак: сагни се – сакриј се – држи се!”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
