U nastavnim programima i prirodne nepogode
Od sledeće školske godine naši osnovci i srednjoškolci sticaće formalno obrazovanje o tome kako da se zaštite od prirodnih nepogoda, kako da ih prepoznaju i postupaju u slučaju da su izloženi prirodnoj opasnosti. Đaci su osnovna znanja o tome i do sada sticali u okviru predmeta Priroda i društvo, ali ubuduće će ovo gradivo biti sastavni deo novog nastavnog plana i programa za Geografiju za peti razred osnovne škole i prvi razred gimnazije.
Marko V. Milošević, jedan od stručnjaka iz Geografskog instituta SANU koji su radili na ovim promenama nastavnog plana, kaže da one neće povećati fond časova geografije, niti će se u školama zbog toga zapošljavati novi nastavnici, a ipak će, kad je o prirodnim nepogodama reč, biti učinjen značajan korak ka prevenciji u ovoj oblasti. Geografski institut organizovao je u poslednjih desetak godina i programe stručnog usavršavanja za više od 1.300 profesora geografije, a nedavno je, u izdanju Unicefa i Saveza učitelja Srbije, objavljen i priručnik za učitelje pod naslovom „Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda”.
U priručniku je objavljeno i nekoliko mapa Srbije s potencijalnim opasnostima od zemljotresa, poplava i klizišta, dok je u objašnjenju razloga uvođenja novih programskih sadržaja navedeno da je „umesto širenja straha potrebno širenje znanja o uzrocima nastanka nepogoda i mogućnostima da se umanje njihova potencijalna negativna dejstva”.
Podaci opominju da je broj prirodnih nepogoda u svetu u porastu i da je danas više od milijardu ljudi izloženo delovanju neke od prirodnih opasnosti. Najmanje polovina ukupnog broja osoba izloženih nekom riziku su deca, navodi se, između ostalog, u priručniku.
Smanjenje rizika od nepogoda izučava se u školskim sistemima mnogih zemalja. Navedeno je tako da u školama u Rusiji postoji poseban predmet pod nazivom Osnovne životne potrebe bezbednosti, koji obuhvata ne samo sadržaje i aktivnosti u vezi s prirodnim nepogodama, već i tehnološkim opasnostima, bezbednošću na putu, IKT bezbednošću i terorizmom. Đaci u Rusiji izučavaju ove programske sadržaje od sedmog do devetog razreda, a neki i od petog do devetog.
U školskim programima u Japanu bezbednost je podeljena na opštu (od raznih nesreća i kriminalnih aktivnosti), saobraćajnu i na smanjenje rizika od nepogoda. Ovaj poslednji segment je u programima više predmeta osnovnih i nižih srednjih škola, a detaljno se izučavaju mehanizmi vulkanske aktivnosti i zemljotresi.
I u Turskoj su u lekcijama u centru pažnje zemljotresi i zaštita od ovih nepogoda, dok u Crnoj Gori postoji međupredmetni program Obrazovanje u oblasti vanrednih situacija.
Najavljenim promenama u nastavnom programu geografije i naša zemlja očigledno hvata priključak za ostalima, s tim što su se saradnici Geografskog instituta SANU potrudili da priručnik namenjen pre svega „petacima” (sa zbirkom zadataka i igara) bude dovoljno i zanimljiv i poučan. U jednoj od lekcija postavljeno je, recimo, pitanje: „Šta radimo u toku i nakon zemljotresa?” A zatim slede uputstva: „Ne trčimo napolje! Umesto toga, treba da primenimo postupak: sagni se – sakrij se – drži se!”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
